Grad Sombor je prepoznao značaj koji pčelari imaju po lokalnu ekonomiju, te je tom prilikom izdvojio sredstva za unapređenje ove privredne grane. Subvencionisanje traje već pet godina, a putem kontinuiranih Konkursa u ove namene grad Sombor je izdvojio oko 9.5 miliona dinara.
„Pčelari direktno utiču na zdravlje ekosistema“
Zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica je uručila 18 Ugovora o dodeli sredstava za nabavku novih pčelinjih društava i opreme u pčelarstvu poljoprivrednim proizvođačima koji se bave uzgojem pčela i proizvodnjom meda. Pritom, uručeno je i pet Ugovora udruženjima pčelara za nabavku novih mašina i opreme u sektoru pčelarstva na teritoriji grada. Za nabavku su u sklopu gradskog budžeta obezbeđena sredstva u iznosu od 3 miliona dinara. Ugovori je sa zamenicom zajedno uručio i član Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja Srđan Savić.
Povodom uručenja, zamenica gradonačelnika se direktno obratila prisutnima. „„Gde su pčele, tu je i zdravlje“. To je izreka koja nam kazuje da pčele nisu samo deo ekosistema naše planete, već i glavni oprašivači više od 80 odsto biljaka koje svakodnevno koristimo u ishrani. Međutim, potrebno je da neko brine i o njima. Neko poput vas, dragi naši pčelari, koji zbog ljubavi prema prirodi i ovim izrazito vrednim i inteligentnim bićima, direktno utičete na opstanak ekosistema i ljudske rase na našoj planeti,“ izjavila je Tica.
Pčelarstvo u Srbiji 2023. godine
Subvencije za pčelare se dodeljuju već uveliko na prostoru čitave Srbije, posebno u AP Vojvodini. Sredinom jula, opština Kula je takođe raspisala konkurs za dodelu sredstava registrovanim pčelarima u vrednosti od 1.8 miliona dinara. Manifestacije vezane za pčelarstvo se takođe redovno organizuju. Predstojeći Međunarodni sajam pčelarstva biće održan 19. avgusta u izletištu „Potok“ opštine Jagodina, u organizaciji Društva pčelara „Pomoravlje“ iz istog grada.
Premda sada ima više pčelara nego ranije, proizvođači tvrde da je ova godina znatno slabija od prethodnih. Kako tvrde, mnogi odustaju od poziva. Kao najveće probleme prijavljuju niske cene prodaje na veliko, te poskupljenje proizvodnje usled inflacije i prisustvo „divljih pčelara“. Podsećamo da u Srbiji u zadnjih par godina izvesna lica prijavljuju košnice ne bi li dobili novac iz državnog budžeta. Povećanje ovih „fantomskih“ prijava samim tim rezultira u manjem budžetu, te manjim sredstvima za profesionalne i regularno prijavljene pčelare. Stručnjaci ističu da bi se ovi problemi iskorenili uz postojanje propisnog regulatornog tela i postavljanja strogih standarda kojih bi svi pčelari morali da se drže.
Pogledajte i: Med skuplji u maloprodaji, pčelari nezadovoljni, 35 miliona dinara za vojvođanske pčelare, Kula investira 1,8 miliona dinara u pčelarstvo, Rast u broju košnica u Srbiji, broj pčelara opada
