Naslovna Poljoprivreda Med skuplji u maloprodaji, pčelari nezadovoljni

Med skuplji u maloprodaji, pčelari nezadovoljni

122
0

U srpskim prodavnicama, med je postao preskup za veliki broj prosečnih potrošača, koštajući i do 2.000 dinara po tegli. Međutim, pčelari tvrde da je cena meda u veleprodaji drastično pala i da su njihovi inputi primetno poskupeli.

SPOS: „Med na veliko skoro duplo jeftiniji“

Kada poredimo ovu godinu sa 2020-om, kao i periodom pre pandemije, cena meda u maloprodaji je značajno porasla. Primera radi, kilogram bagremovog meda, koji je lani koštao oko 900 dinara, danas s prodaje za blizu 1.200. Isti taj bagremov med u marketima može da košta i do 2.000 dinara. Brojke Zavoda za statistiku takođe beleže porast cene. Grupa namirnica u koju spadaju med, šećer, džem i čokolada u proseku za godinu dana je poskupela za čitavih 16,7%.

Savez pčelarskih organizacija Srbije predstavlja drugačiju priču. Naime, po njihovim izjavama, cena meda na malo kod njih je ostala ista, dok je cena na veliko (gde, kako ističu, se najviše meda proda) prepolovljena. U prodaji na veliko, tvrde iz Saveza, cena bagremovog meda je snižena sa 7,1 evra za kilogram na maksimalno 4 evra. Ovaj pad je, po njihovim rečima, „drastičan“ i iznosi 43,6%. Maloprodajna cena meda kod pčelara je ostala kod „standardnih“ 1.200 dinara za kilogram.

Pitanje isplativosti pčelarstva

Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović izjasnio se po pitanju poskupljenja u maloprodaji, ističući da ne zna koji je potencijalni razlog. „Pčelari SPOS-a su se potrudili da umesto da med izvoze, ponude ga domaćem tržištu po ceni kao na kućnom pragu pčelara. Sada med iz Pogona pčelara SPOS-a ‘Naš med’ možete naći po praktično istoj ceni kao i kod pčelara,“ navodi on. Dodaje da se med može naći u marketima SPOS-a koji su svima izašli u susret i prilagodili cene i svoje marže aktuelnoj situaciji po pitanju meda. „Građani za oko 1.200 dinara mogu kupiti kilogram bagremovog meda u Lidlu, Idei, Rodi, Merkatoru, Aromi, Ekomed Ras doo, Društvu pčelara Кragujevac…“ naglašava Živadinović.

U svojoj izjavi, predsednik SPOS-a se dotakao i najvećih aktuelnih problema pčelarstva. Najveći je, kako navodi, poskupljenje inputa u pčelarskoj proizvodnji od početka COVID-19 pandemije do danas od 30-80%. „Takođe, i subvencije su ostale iste. Pčelari su očajni zbog svega toga, i mnogi su se ove godine odlučili da napuste pčelarenje što će jako loše uticati na prinose narednih godina onih poljoprivrednih kultura koje oprašuju pčele,“ zaključuje Živadinović.

Izvor: Euronews Srbija