Sporazum o slobodnoj trgovini (SST) između Srbije i Kine, kojim je obuhvaćeno više od 20.000 proizvoda, juče je stupio na snagu. Na to tržište bez carina sada mogu da se izvoze sveže jabuke, borovnica i suva šljiva.
Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zaštitu bilja, informisao je Tanjug da su u ovom režimu obuhvaćene prerađevine od voća, semenska roba, raž i drugi poljoprivredni proizvodi. Prema njegovim rečima, Srbija planira da u narednih pet godina izvozi vina i određene fermentisane napitke na tržište Kine bez carinskih tarifa, dok će smrznuta malina biti u istom režimu tek za deset godina.
Domaći proizvođači jabuka su među prvima koji će imati priliku da se okušaju na ovom velikom, ali zahtevnom tržištu. Profesor Zoran Keserović, jedan od vodećih stručnjaka za voćarstvo u zemlji, izjavio je za „Politiku” da je ovo povoljan razvoj za domaće proizvođače jabuka. Izrazio je nadu da će država isti aranžman moći da postigne i sa drugim bliskim tržištima poput Maroka i Egipta, koji su takođe veliki uvoznici voća.
Keserović smatra da je dugoročno gledano bescarinski izvoz jabuka u Kinu izuzetna prilika,. Treba uzeti u obzir i rastuće površine modernih zasada jabuka u Rusiji, gde je Srbija tradicionalno najviše izvozila. Naglasio je da će biti važno istražiti koje sorte jabuka će imati najviše uspeha na kineskom tržištu, s obzirom na to da je „fudži” vodeća sorta, dok se u Srbiji poslednjih godina često sadi „gala”, „ajdared” i „greni smit”. Istakao je da je transport do Kine dug i da će geopolitičke tenzije u Bliskom istoku verovatno otežati realizaciju izvoza i povećati troškove transporta.
Jabuke, suve šljive, borovnice i njihov plasman u Kini
Keserović je naglasio da je u poslednje vreme došlo do poboljšanja u izvozu jabuka na rusko tržište. Ovo je verovatno ishod nedostatka ovog voća u Rusiji. Podsećamo, za Rusiju je potrebno najmanje dva miliona tona za domaće potrebe, dok se godišnje proizvede oko 1,5 miliona tona.
On je rekao da su mnogi proizvođači koji su imali zalihe jabuka u hladnjačama uspeli da ih prodaju u Rusiji. Dodaje kako je strahovao da će ostati viškova. Ali su moderni hladnjači omogućile da se ova situacija reši. Dodao je da se ove godine očekuje nešto manja proizvodnja jabuka u Srbiji, oko 380.000 tona, zbog izmrzavanja, loših vremenskih uslova i gradonosnih nepogoda.
Dugotrajni proces usaglašavanja
Što se tiče drugih poljoprivrednih proizvoda, iz Uprave za zaštitu bilja su istakli da su iz liberalizacije izuzeti pojedini produkti. Pre svega, izuzeti su kukuruz, suncokret, suncokretovo ulje, pšenica i pšenično brašno. Milosavljević je objasnio da Kina tradicionalno štiti ove proizvode i ne želi da imaju poseban status u trgovinskim odnosima sa drugim zemljama. On je dodao da poljoprivredni proizvodi iz Srbije koji se izvoze u Kinu moraju proći proces odobravanja. To uključuje usaglašavanje sa fitosanitarnim uslovima koje Kina zahteva. Rekao je da je proces usaglašavanja protokola za jabuke trajao više od šest godina, dok je za borovnicu trajao oko tri godine.
Milosavljević je dodao da su trenutno u fazi identifikacije i registracije svih izvoznika i proizvodnih lokacija za borovnicu. Tako mogu da omoguće izvoz ovog voća u Kinu. Istakao je da su za jabuku već završili ovaj proces. Nije mogao precizirati koliko će Sporazum o slobodnoj trgovini (SST) povećati izvoz Srbije u Kinu, ali veruje da će srpski privrednici prepoznati prednosti ovog sporazuma i uspeti da pronađu pouzdane partnere na kineskom tržištu.
Povlašćen pristup tržištu sa više od 1,4 milijarde stanovnika stavlja kompanije iz Srbije u mnogo bolji položaj u odnosu na evropske i druge kompanije. To bi trebalo da dovede do značajnih promena poput:
- povećanja izvoza
- proširenja investicija
- proširenja proizvodnih kapaciteta
- jačanja konkurentnosti
- jačanje sveukupne privredne aktivnosti.
Izvor: Politika
