Članovi saveza pčelarskih organizacija Srbije su optimistični po pitanju budućnosti izvoza. Prema njegovim rečima, srpski med u Kini će se prodavati po prvi put u istoriji otkako pčelarstvo postoji u Srbiji.
Rodoljub Živadinović, predsednik saveza, pomenuo je protokol o izvozu koji je Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković potpisala u Kini. Predstoji odobrenje zvaničnika iz Kine po pitanju srpskih objekata koji će moći da izvoze med, kao i prihvatanje odobrenja za izvoz koji je Srbija dala.
„Sada je najvažnije da nađemo pravog kupca. Mi bi smo najviše voleli da radimo sa svega dva ili tri kupca,“ rekao je Živadinović. „To bi bilo fenomenalno. Da oni imaju pouzdani izvor pravog meda, a da mi imamo pouzdani način da plasiramo naš med i onda će pčelarstvo zaista moći da se plasira na pravi način.“
Dodao je i da je savez potražio kupce za izvoz na Dalekom Istoku, kao i u zemljama arapskog govornog područja. Kako tvrdi, niko u Evropi ne želi kvalitetan med. Skrenuo je pažnju na kvalitet i sadržaj meda koji su evropska tržišta uvozila. „Mi ne možemo davati med ispod proizvodne cene. Med po tim cenama može da proda samo onaj ko nema pravi med, koji je nešto radio sa njim, nešto mu dodavao,“ naglasio je. „Srpski pčelari, bar oni koji su naši članovi, takav med za prodaju nemaju“
Kvalitet srpskog meda
Srpski med, kako tvrdi Živadinović, je poznat po svom kvalitetu i visokim standardima. Podsetio je da je Savez izgradio sopstveni pogon za plasman meda u Rači. „Takvog nema u širem regionu. Ko god ga je posetio to može da potvrdi,“ istakao je Živadinović pre skretanja pažnje na adekvatno sertifikovanje proizvoda. „Mi jedni u Srbiji imamo tri sertifikacije koje su bitne i za najzahtevnije kupce. Naravno Hasap, to moraju da imaju svi. Uveli smo i Halal zbog plasmana na najsofisticiranija arapska tržišta, a imamo i BRC 8, osmu verziju koja je aktuelna još uvek,“ zaključuje Živadinović.
Stanje u pčelarstvu
Savez pčelarskih organizacija trenutno broji preko 8,000 članova. Sudeći po najnovijim statističkim podacima, Srbija ima preko 20,000 registrovanih pčelara sa preko milion košnica. Stručnjaci naglašavaju da postoji veliki problem oko registrovanja nepostojećih košnica i nedostatka pravilne edukacije novih pčelara. Dotični problemi mogu da dovedu do plasiranja nekvalitetnog proizvoda štetnog po zdravlje konzumenta. Pride, adekvatno registrovani pčelari ne dolaze do sredstava od države zbog ogromnog broja lažno registrovanih pčelara, te dolazi i do pada same proizvodnje.
Izvor: AgroTV
Pogledajte i: Rast u broju košnica u Srbiji, broj pčelara opada; Pčelari zabrinuti hoće li biti dovoljno meda
