11343332030786304548

Stare mašine, ili Kako je poljoprivreda gurala napred u minulim vremenima

Link kopiran u privremenu memoriju!

U posebno intrigantnom prilogu, portal „Dobro jutro“ se osvrnuo na poljoprivredne mašine koje su naši stari koristili. Ovo su strojevi minulih vremena, a koji su nekada predstavljali vrhunac agrarnog razvoja.

Izvor: Tehnika i informatika

Čuvajmo stare mašine od zaborava

Svaka fotografija sa sela budi nostalgična sećanja na bezbrižan život i osećaj slobode. Ove emocije su takođe prisutne kada se posmatraju stare poljoprivredne mašine, čiji dolazak na imanje predstavljao je pravu malu revoluciju za svaku porodicu.

Ove mašine su uvek bile skupo plaćene, često su porodice godinama štedele kako bi ih nabavile i olakšale poljoprivredne radove. Treba napomenuti da su prve moderne poljoprivredne mašine, fabrički izrađene, stigle u Srbiju zahvaljujući naporima dr Đorđa Radića. On je bio prvi doktor poljoprivrednih nauka, urednik stručnih časopisa posvećenih selu i osnivač prve zemljoradničke škole u Kraljevu.

Izvor: Tehnika i informatika

Radić je uvezao prve vršalice i gvozdene Burgove plugove u Kneževinu Srbiju, što je predstavljalo svojevrsnu industrijsku revoluciju i značajno olakšalo rad zemljoradnicima. Danas, ove mašine koje potiču iz prve polovine 20. veka, a koje su zamenile tradicionalna drvena rala i jarmove, uglavnom su postale rariteti, traženi samo od strane kolekcionara i zaljubljenika u starinske vrednosti.

Pričam ti priču

Svaka od mašina prikazanih na portalu “Dobro jutro” nosi sa sobom svoju jedinstvenu priču. Ova priča obuhvata ne samo godinu proizvodnje, već i svojevrsnu biografiju života na imanju vlasnika. Ove mašine su gotovo uvek smatrane članom domaćinstva, preuzimajući ulogu koja bi inače bila obavljena od strane nekoliko radnih ruku.

Izvor: Elite Mad Zone forumi

Na primer, sečka za kukuruzovinu ima preko sto godina. Datira iz 1907. godine i korišćena je za sitnjenje hrane za stoku. Sa dva noža i valjcima za povlačenje kukuruza, ove mašine su uglavnom uvožene iz Mađarske.

Druga značajna mašina je zaprežna kosačica za travu, tzv. „konjska kosilica“. Ovaj uređaj je izum Sajrusa Hol Mekormika iz Virdžinije, nastao krajem 19. veka. Mekormiku je pripala svetska slava zbog mehaničke žetelice, koja danas u Srbiji često služi kao ukras u etno dvorištima.

Izvor: Sputnik Portal

Vršalica zupčara proizvedena u Mariboru datira iz 1907. godine, a jedan primerak iste nalazi se u blizini Kragujevca. Prva vršalica, koja je služila za odvajanje semena od stabljike, konstruisana je 1786. godine od strane škotskog inženjera Endrua Majkla. U Srbiji se ova vrsta mašine koristi od prve polovine 20. veka, a njen zadatak je bio odvajanje pšenice koja se zatim ubacivala u vetrenjaču radi čišćenja zrna od pleve. Ručno se okretala.

Dreš sa fotografije na portalu je proizveden 1932. godine i kasnije je zamenjen savremenim kombajnima. Dreš, mašina koja je koristila motor sa prenosom preko kaiša, odvajao je žito od slame i pleve. Mašinu na kaiš, proizvedenu od strane čehoslovačke firme Slavia, prvobitno je pokretala vodena para, a kasnije se koristila i sa stabilnim motorima na gorivo.

Izvor: Tehnika i informatika

Zagrevanje vode se postizalo loženjem slame. Kada bi se postigao pritisak pare od 5-6 atmosfera, mašina bi bila pokrenuta. Dreš bi se aktivirao pomoću dugog kožnog remena preko zamajca. U drešu bi se spuštalo vezano snoplje pšenice, sa klasjem na dole.

Izvor: Dobro jutro

Tagovi