Od svih mogućih insekata koji nasrću na domaće uslove, stepski popac je zasigurno jedan od ekonomski najopasnijih, tvrdi struka. Prema tome, pridajmo malo pažnju ovom stvoru i saznajmo zašto bi popac iz stepe upravo na našim njivama i poljima pravio štete.
Stepski popac: deklasifikovano
Kako mu ime nalaže, stepski popac (Melanogryllus desertus) je polifagna štetočina koja se može sresti na nižim i vlažnim terenima. Gde se nastani, kreće da napada mnoge useve i može da pričini velike štete. O popcu iz stepe, na sajtu Ministarstva poljoprivrede, u detalj piše dipl. inž. Slavica Svetozarević,savetodavka u PSS službi u Negotinu.
Prema izjavama ove stručnjakinje, najčešće se javlja šteta u usevima suncokreta, duvana, šećerne repe, pasulja, krompira, kupusa, kao i u voćnjacima i vinogradima. Oštećenja prave kako larve, tako i odrasli insekti koji se hrane noću, čime oštećuju klijance, mlade listove ili nejaka stabla mladih biljaka. Usevi kroz koje ti insekti “proskakuću” ostaju proređeni, često zahtevajući ponovnu setvu celih parcela.
U voćnjacima, odrasli insekti se hrane plodovima jabuke, trešnje i jagode, dok u vinogradima, osim bobica, oštećuju i mlado korenje, što je posebno opasno za tek ukorenjenu mladu lozu. Odrasli insekti su dugački od 12 do 19 mm, imaju okruglu glavu s usmerenim usnim aparatom prema trbušnom delu. Mlade larve su smeđe boje, dok s godinama postaju tamnije. Prezimljavaju u stadijumu larve ispod grudve zemlje i imaju jednu generaciju godišnje.
Skončavanje popca stezanjem konopca (ili, ono, insekticidom)
Prema stručnjacima, krajem marta i početkom aprila larve prelaze u aktivnu fazu iz zimskog skrovišta i brzo se transformišu u odrasle insekte, što se poklapa s periodom kada na poljima ima obilje mladog zelenila. Od juna do septembra, nova generacija insekata izleže se i nastavlja da pravi štetu.
O povoljnim uslovima za razvoj ovih insekata govore kišne godine, topla vremena od maja do avgusta i zime s obiljem snega. Da bi se sprečila šteta koju ovi insekti prouzrokuju, važno je poštovati preporuke stručnjaka i redovno primenjivati sve agrotehničke mere, poput obrade zemljišta kako bi se uklonile grudve, uništavanja korova, i odvodnjavanja podvodnih terena.
Izvor: Wolfgang Forstmeier
Hemijska kontrola takođe može biti od pomoći, posebno ako se primeti da ima između pola do jednog popca po kvadratnom metru prilikom nicanja biljaka. Treba istaći da ne postoji specifičan insekticid registrovan baš za ovu štetočinu. Ključno je da većina preparata koje koristimo za zaštitu od drugih štetočina bude efikasna.
Izvor: Dobro jutro
