Setva pšenice dolazi, a sa njom i izbori: Šta sejati i kakva je genetika najbolja za naše poljoprivrednike. To nije tako jednostavno pitanje, jer je povezano sa vremenom setve, vremenskim prilikama, promenom klime i kvalitetom hlebnog zrna.
Postoji više faktora koji određuju šta će sejati naši ratari. Sigurno je da su sposobni da proizvedu pšenicu bilo kog kvaliteta. Međutim, uvek je pitanje da li će to neko da plati. Drugim rečima, vi možete da proizvedete vrhunske poboljšivače A klase ili A1 klase – pšenicu koja se dodaje u drugu, lošiju pšenicu da bi brašno bilo standardnog kvaliteta. Međutim, problem je što u Srbiji ima par mlinova koji su spremni da zaista plate za poboljšivače.
S druge strane, poljoprivrednici mogu da idu i na maksimalne prinose stočne pšenice, međutim, kao što joj ime kaže, to je pšenica ispod C klase kvaliteta po evropskoj klasifikaciji. Vrlo često se dešava da je mlinovi odbiju.
Postavlja se onda pitanje da li postoji pšenica koja bi mogla da bude poboljšivač, ali i istovremeno da daje prinose kao stočna pšenica. Odgovor je, nažalost, NE.
To se nikad neće dogoditi jer biologija žitarice, koja inače spada u porodicu trava, ima svoja ograničenja.
Međutim, ako treba izabrati kompromis, to je onda klasa hlebnih pšenica koju nijedan mlin neće odbiti. Istovremeno, to je pšenica koja ima odlična svojstva kada je reč o prinosu, rodnosti i otpornosti na bolesti. Ona poseduje i neka specijalna svojstva zanimljiva za naše poljoprivrednike.
Pšenica LG Apilco je možda novi hit što se tiče francuskog sortimenta u Srbiji.
Reč je o pšenici koja ima veoma dobar kvalitet zrna. Mada ne može da se svrsta u poboljšivače, definitivno je hlebna sorta, u zavisnosti od uslova đubrenja i zaštite prihrane. Od nje možete da očekujete i do 12,5 odsto proteina i 29 odsto glutena. Dakle, svaki mlin će je vrlo rado prihvatiti.
O agronomskim karakteristikama ove pšenice koje su od izuzetnog značaja za poljoprivrednike poslušajte detaljnije u video prilogu emitovanom u okviru emisije „Bolja zemlja“ na TV Happy.
