I pored truda više nadležnih ministarstava, paljenje strnjike u Srbiji ne jenjava iako se ona može konvertovati u biogas.
Obnovljivi izvori energije sve više se upotrebljavaju za generisanje električne i toplotne energije, pružajući značajne ekonomske uštede i ostvarujući pozitivne uticaje na životnu sredinu. Srbija ima značajne potencijale u oblasti obnovljivih izvora energije. Stručnjaci poput Gorana Kneževića, člana Upravnog odbora Udruženja “Biogas Srbija”, tvrde da zemlja poseduje kapacitet za proizvodnju 500 megavata biogasa. To je, kako tvrdi, dovoljno da zadovolji polovinu potreba za prirodnim gasom.
Biogas elektrane koriste raznovrsne sirovine, uključujući ostatke poljoprivrede, otpad iz prehrambene industrije (klanična, mlečna, šećerane, alkoholne, uljare), neprodate proizvode iz megamarketa, kao i ostatke iz restorana. Ova vrsta organskog otpada efikasno se obrađuje u elektranama na biogas, pružajući održivo i ekonomično rešenje za zbrinjavanje otpada.
Biogas finansijski održiv i jako lukrativan
Knežević ističe da postdigestat, materijal koji nastaje nakon proizvodnje energije, predstavlja visokokvalitetno đubrivo koje se može bezbedno koristiti u proizvodnji organske hrane, pridonoseći tako razvoju još jednog sektora poljoprivrede.
„Dakle, izgradnjom elektrana na biogas rešavamo ekološke probleme. Proizvodimo energiju. Pospešujemo proizvodnju organske hrane. Popravljamo kvalitet poljoprivrednog zemljišta. Smanjujemo zavisnost Srbije od uvoza energenata. Popravljamo kvalitet naponske mreže. A i otvaramo nova radna mesta u ruralnim sredinama. Time se stvaraju povoljniji uslovi za ostanak mladih na selu,“ veli on. „Biogasne elektrane bi, osim rešavanja ekoloških problema i organskog otpada, mogle da budu strateško opredeljenje za našu državu, jer bi se smanjila zavisnost od uvoznog gasa. Srbija nije na početku kada je reč o proizvodnji biogas, a s obzirom na to da ima 39 operativnih elektrana i još 79 u privremenom statusu, ali potencijali su mnogo veći. Strani investitori zainteresovani su za ovu oblast s obzirom na to da su oni i te kako svesni potencijala koje elektrane na biogas imaju u rešavanju ekoloških problema.“
Biogas ustaljen širom Evrope
Prema njegovim rečima, u Evropi su elektrane na biogas odavno prepoznate kao značajan izvor energije. Prema njegovim podacima, postoji preko 11.000 ovih elektrana samo u Nemačkoj. Pritom, ima ih više od 1.600 u Italiji, preko 800 u Francuskoj i preko 450 u Austriji.
„Za elektrane na biogas nedostaje regulativa koja bi definisala sve uslove, nema podsticajnih mera za proizvodnju iz tog obnovljivog izvora, dok za druge OIE postoji i svi se oslanjaju na to. To nas stavlja u nepovoljan položaj, a uz to plaćamo sirovine, što drugi ne čine. Prednosti elektrana na biogas u odnosu na ostale OIE je to što je njihov rad predvidljiv i rade 24 sata,“ apostrofira Knežević.
U zaključju izjave, istakao je da elektrane na biogas, bez obzira na to da li generišu biogas ili biometan, obuhvataju dve osnovne faze. Te faze su proizvodnja biogasa i proizvodnja toplotne i električne energije kroz kogenerativne sisteme ili postrojenje za prečišćavanje biogasa do nivoa kvaliteta zemnog gasa. „Treba nam novih 500 megavata elektrana da bi se zadovoljila potreba svih domaćinstava u Srbiji. Jer se može proizvesti milijardu kubnih metara biometana – u jednoj dva miliona kubnih metara godišnje,“ dodaje Knežević.
Izvor: AgroTV
