Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede Srbije za ruralni razvoj, istakao je potrebu za direktnim davanjima malim gazdinstvima kako bi im subvencije bile pristupačnije.
Na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Bogićević je naglasio da trenutni sistem raspodele subvencija nije dovoljno efikasan za male poljoprivrednike, kojih ima oko 200.000 i čine 70% poljoprivredne proizvodnje u zemlji. Ovi mali proizvođači često se suočavaju s poteškoćama u pristupu subvencijama i EU programima, pa je potrebno pružiti im direktnu pomoć kroz plaćanja.
Bogićević je predložio da se malim poljoprivrednicima, poput onih koji poseduju samo jednu kravu, ne treba previše opterećivati, već ih treba kategorizovati prema veličini gazdinstva (mala, srednja i velika) i pružiti dodatnu pomoć onima iz manjeg segmenta. Ovaj pristup bi trebao biti deo strategije razvoja poljoprivrede koja je trenutno u pripremi.
Kako obezbediti subvencije najugroženijim proizvođačima?
Odbor je usvojio zaključak da se isplate obećane subvencije poljoprivrednicima za 2023. godinu. Dotične subvencije uključuju 35.000 dinara plus dodatnih 5.000 dinara za troškove dizela, realizuju uz obezbeđivanje dodatnog novca za agrarni budžet. Predsednik Odbora, Marijan Rističević, predložio je da se subvencije od 17.000 dinara po hektaru za deklarisano seme ratara povežu s obavezom za odgoj stoke ili bavljenje povrtarstvom i voćarstvom.
Rističević je naglasio važnost oživljavanja stočarstva. Kako navodi, poljoprivreda ne može opstati bez ove grane i stajskog đubriva koje obnavlja humus u zemljištu. On je ukazao na problem koji predstavljaju jeftine ukrajinske žitarice koje uzrokuju velike gubitke ratarima. Samim tim je predložio da se žitarice koriste za domaći stočni fond umesto izvoza po niskim cenama. Povezivanje ratarstva i stočarstva smatralo se jedinom alternativom za očuvanje plodnosti zemljišta i razvoj stočarstva u zemlji.
Rističević je takođe istakao potrebu za razvojem prehrambene industrije kako bi se izvozili gotovi mesni proizvodi. Ovde treba uzeti u obzir to da Srbija zbog smanjenja broja svinja za 1,5 miliona komada dnevno gubi oko tri miliona evra. Takođe, zbog nemogućnosti prerade u gotove proizvode, dnevni gubitak iznosi šest miliona evra.
Pored toga, Rističević je uporedio subvencije u Evropi, koje su niže nego kod nas. Ali je naglasio da evropski poljoprivrednici uspevaju da razviju stočarstvo i pored toga. Odbor je takođe zatražio povećanje odgovornosti poljoprivrednika u vezi sa pravilnom upotrebom pesticida.
Izvor: Poljoprivrednik
