Agrarni budžet Srbije za 2024. godinu iznosi oko 126 milijardi dinara, što čini gotovo 7% državnog budžeta. Međutim, stručnjaci smatraju da rekordna izdvajanja za poljoprivredu ne daju očekivane rezultate. Kritike stižu i iz državnih institucija, gde se tvrdi da subvencije nisu adekvatno usmerene.
Pregovori između poljoprivrednika i Vlade o načinu isplate subvencija po hektaru još uvek traju. Deo poljoprivrednika zahteva subvenciju od 17.000 dinara uz obavezu podnošenja računa za sertifikovano seme, smatrajući da bi to sprečilo davanje subvencija fiktivnim gazdinstvima, gde subvencije dobijaju vlasnici zemlje, a ne pravi poljoprivrednici. Radomir Krnić iz Udruženja poljoprivrednika Severni Banat naglašava da bi ova mera poboljšala kvalitet ratarske proizvodnje i smanjila zloupotrebe u agrarnom budžetu.
Delotvorne subvencije? Rezultati pokazuju suprotno
Država je prihvatila ovaj iznos subvencije u junu, ali uz napomenu da sredstva mogu biti isplaćena tek nakon provere, koja može trajati i do godinu dana. Zbog toga, sve više poljoprivrednih udruženja prihvata alternativnu ponudu države, koja predviđa isplatu 10.000 dinara u roku od dve nedelje, bez provere i pravdanja računima. Ova opcija je privlačna zbog posledica velike suše, koja je dodatno otežala finansijsku situaciju poljoprivrednika. Udruženje poljoprivrednika Subotica, na čelu sa Miroslavom Matkovićem, traži da uz ove subvencije gorivo bude oslobođeno akciza na svim pumpama, kao i uređenje javnih skladišta, berzi i penzijskog sistema za poljoprivrednike.
Poljoprivredni stručnjaci ukazuju da, iako polovina svih državnih subvencija odlazi u poljoprivredu, rezultati nisu zadovoljavajući. Dekanka Ekonomskog fakulteta, prof. dr Žaklina Stojanović, obratila se za reč. Ona ističe da problem leži u tome što se poljoprivreda tretira i kao socijalna, a ne samo kao ekonomska kategorija.
Čak 90% agrarnog budžeta odlazi na direktna plaćanja, dok se samo pet odsto investira u ruralni razvoj i modernizaciju. Ona smatra da bi ulaganje u nove tehnologije i poboljšanje proizvodnih uslova donelo dugoročne koristi. One bi se ogledale putem većih količina proizvoda i nižih cena na tržištu. Kritike na račun direktnih davanja često se javljaju i u kontekstu mlekarske industrije. Unutar iste, otkupljivači smanjuju cenu mleka upravo za iznos subvencija, što dodatno podstiče neefikasnost u sistemu.
Izvor: AgroTV
