Širom Srbije suša desetkuje ratarske, povrtarske i voćarske kulture. Stanje je alarmantno, a kao savršen primer toga imamo Sjenicu i Šumadiju. Pogledajmo šta se dešava.
Suša u Sjenici
Zamenik predsednika Opštine Sjenica, Admir Elezović, izjavio je da je Opština bila prinuđena da uvede vanrednu situaciju kako bi pomogla građanima da se nose sa krizom izazvanom ekstremno visokim temperaturama. On je istakao da su zbog ovih vremenskih uslova ugrožena sva seoska područja i mesne zajednice, posebno Pešterska visoravan.
Elezović je objasnio da je poslednjih dana došlo do dodatnog porasta temperature bez značajnih padavina, što je dovelo do ozbiljnih problema sa vodosnabdevanjem na većem delu teritorije Opštine Sjenica. U ovom trenutku, redovno snabdevanje vodom moguće je jedino u strogom centru Opštine, dok su ostala područja, naročito ruralne zajednice i Pešterska visoravan, u kritičnom stanju.
On je takođe napomenuo da su već zabeleženi prvi slučajevi uginuća životinja zbog nedostatka vode, a mnoge druge su u opasnosti jer nema dovoljno vode ni za osnovne ljudske potrebe. U nekim delovima Opštine, stoka nije imala pristup vodi više od 48 sati, a napori lokalne vlasti da reaguju bili su nedovoljni. Meštani Peštera koriste prirodne lokve za napajanje stoke, ali su ove lokve isušene zbog suše. Iako je voda dopremana cisternama, ona bi brzo presušila zbog ekstremne suše.
Elezović je naveo da se voda dostavlja najugroženijim selima i zaseocima uz pomoć cisterni iz Čajetine i Vojske Srbije. Međutim, uprkos svim naporima, situacija ostaje veoma ozbiljna, jer kapacitet za dopremanje vode nije dovoljan da pokrije potrebe svih pogođenih sušom. Dugotrajna suša na teritoriji Opštine Sjenica izazvala je ozbiljne probleme u snabdevanju vodom stanovništva i napajanju stoke.
Šumadijsko stanje
Duga suša, nedostatak padavina, visoke temperature i suvi vetrovi ozbiljno su uticali na kukuruz u Šumadiji, što će rezultirati nižim prinosima i slabijim kvalitetom roda ove godine. Stručnjaci predlažu smanjenje površina pod kukuruzom u centralnoj Srbiji za trećinu, sa trenutnih 40.000 hektara. Miroljub Pavlović, poljoprivrednik iz Velikog Krčmara, gaji kukuruz na 12,5 hektara, prvenstveno za ishranu krava. Iako očekuje prinos do 6 tona po hektaru na parcelama blizu reke, u brdovitim delovima prinos će jedva doseći 4 tone zbog suše.
Promene u klimatskim uslovima naterale su Dragoljuba Petrovića, stručnjaka za ratarstvo, na druge korake. Naime, on je pre osam godina predložio zamenu setvenih kultura na parcelama gde kukuruz ne uspeva, sa drugim sortama. Preciznije on predlaže zamenu vrstama poput stočnog graška, uljane repice i krmnog bilja. Miroljub Pavlović se pridržava tih saveta. On ozime kulture poput stočnog graška i grahorice seje u jesen. Na taj način, Pavlović bi zadržao vlagu i osigurao hranu za krave tokom leta. Narednih godina, planiranje setve mora se ozbiljno preispitati, posebno u područjima udaljenim od izvora vode, gde usevi poput kukuruza ne mogu da izdrže toplotne udare. Ove mere su neophodne kako bi se smanjio rizik od gubitaka usled promena u klimatskim uslovima.
