Divlji mak (lat. Papaveraceae) je širokolisni korov iz porodice makova. Nekada je bio često zastupljen na žitnim poljima, što je stvaralo ozbiljne probleme poljoprivrednicima.
LEKOVITO BILJE! Sve što niste znali, a niste imali koga da pitate!
Pojavom herbicida, ovaj korov je gotovo iskorenjen, ali se s vremena na vreme javlja na njivama, kao i u baštama, voćnjacima i vinogradima.
Poreklo divljeg maka, koji je u narodu poznat i kao bulka, nije poznato. Botaničari smatraju da vodi poreklo iz zapadne Azije odakle se raširio širom sveta. Ova biljka opisana je u agrokulturama Starog sveta gde se smatrala za simbol plodnosti. U pitanju je jednogodišnja biljka koja najčešće raste na vlažnom i krečnom zemljištu koje je bogato azotom.
Niče i cveta u proleće, a dozreva u jesen
NE POMINJE SE DŽABE U NARODNOJ PESMI! Ova biljka može DA VAM PRODUŽI ŽIVOT!
Stabljika je visoka između 20 i 90 cm sa mrežastom strukturom koja je ispunjena mlečnim sokom. Malo razgranata stabljika je relativno tanka i dlakava. Grubo, čekinjasto lišće je kopljasto i izduženo, dužine oko 15 cm, dvostruko izdeljeno, s grubo urezanim i oštro nazubljenim sekcijama. Listovi su sivkastozeleni i pokriveni štrčećim sivim dlačicama. Zavisno od prirode tla, koren može da dostigne dubinu i do jednog metra.
Vreme cvetanja je od maja do jula, kada se javljaju pupoljci na dugim drškama i obično su usmereni prema tlu. U krunici imaju četiri, tanke i nežne latice. Cvetovi su krupni, prečnika od pet do deset santimetara, upadljivi, svetlocrveni do tamnocrveni, retko beli. Bulke cvetaju samo dva do tri dana, a pri otvaranju cveta dva dlakava poklopca pupoljka otpadnu. Cvetovi su samooplodovi, a jedan cvet je u stanju da proizvede kapsulu od nekoliko stotina do više hiljada sitnih semenki koje klijavost zadržavaju i po nekoliko godina.
Divlji mak najviše štete nanosi ratarskim kulturama, posebno u okopavinama (kukuruz, soja, suncokret, na poljima deteline, u povrtarskoj proizvodnji posebno niče među paradajzom, paprikom, šargarepom, među vrežama pasulja, ali i u voćnjacima i vinogradima. Svojim prisustvom zauzima prostor gajenoj biljci i postaje konkurent za hranljive materije i vodu. Zbog svega toga ovaj korov utiče na smanjenje prinosa i kvalitet roda.
Stoka ga izbegava zbog neprijatnog mirisa i ukusa. Ima otrovna svojstva, a utiče na mlečnost i kvalitet mleka.
Divlji mak se nekada suzbijao isključivo čupanjem iz korena, a sa pojavom herbicida uništavanje ovog korova postalo je mnogo jednostavnije. Stručnjaci preporučuju da se korov tretira u početnim fazama razvoja. Kada krene u vegetativni porast njegovo uništenje je mnogo teže. Ukoliko želite da izbegnete upotrebu herbicida, ili se bavite organskom proizvodnjom, stručnjaci preporučuju često freziranje tokom vegetacije.
Kada su u pitanju hemijske mere, divlji mak je osetljiv na nekoliko preparata u zavisnosti od ratarske kulture u kojoj se zapatio. Ukoliko je primećen u kukuruzu koriste se herbicidi na bazi Nikosulfurona i Pendimetalina koji su se dobro pokazali i kod suncokreta i soje. U pšenici gde se bulka najčešće i javlja, mogu se koristiti preparati na bazi Pendimetalina, Metsulfurona, Jodosulfuron-metil-natrijuma i Amidosulfurona. O načinuprimene najbolje je posavetovati se sa stručnjacima, ili zatražiti savet u poljoprivrednoj apoteci.
Lekovitost maka
https://boljazemlja.com/antimikrobno-lekovito-bilje-prirodni-lekovi-protiv-virusa/
U narodnoj medicini divlji mak je poznat po svojim lekovitim svojstvima, ali s njim treba biti pažljiv, jer je otrovan u svežem stanju. U lekovite svrhe koriste se osušene latice cveta i semenke iz ploda. Upotrebljava se za lečenje disajnih organa, želuca, ili za smirenje, jer u sebi sadrži dozu opijumskih alkaloida. Od divljeg maka se najčešće pripremaju čajevi i sirupi koji se koriste za lečenje upale grla, pluća, astme i bronhitisa. Semenke divljeg maka se koriste u kulinarstvu kao aromatični dodatak raznim kolačima i pecivima, dok jarko crvene latice mogu da se koriste za bojenje vina, rakije i drugih napitaka. Mak ima lošu reputaciju jer se njegovom destilacijom dobijaju teški opijati, ali ne treba zaboraviti da se koristi kao sastojak mnogih medikamenta.
Zanimljivo je da su maku u drevna vremena osim lekovitih, pripisivana i magijska svojstva. Navodno tera loše misli, a usamljenima pomaže da privuku voljenu osobu.
