U septembru je zabeleženo preko 104 litra padavina po kvadratnom metru, što je obezbedilo dovoljno vlage u oraničnom sloju za pripremu zemljišta u oktobru. Poljoprivrednici u Pčinjskom okrugu često koriste nedeklarisano seme misleći da će tako uštedeti novac, ne uzimajući u obzir rizik od patogena koje može preneti seme. Korišćenje deklarisanog semena je ključno za povećanje prinosa, stabilnost i kvalitet proizvodnje, jer je to seme očišćeno od korova, bolesti i štetočina.
Osnovno đubrenje ne treba zanemariti, ali ga poljoprivrednici često primenjuju nedovoljno i u neadekvatnim formulacijama, čak i neposredno prilikom setve umesto pre osnovne obrade zemljišta. U Pčinjskom okrugu, zbog niskog procenta hraniva na većini površina, preporučuje se unošenje celokupne količine fosfora, kalijuma i jedne trećine azota pre osnovne obrade zemljišta. Uz optimalne zalihe lako pristupačne vlage u zemljištu, mikrobiološka aktivnost je dobra, pa se preporučuje dodavanje azotnih đubriva na njive koje ostavljaju veću količinu žetvenih ostataka, poput kukuruza, kako bi se olakšala mineralizacija i sprečila azotna depresija.
Osnovna obrada zemljišta obavlja se u što kraćem roku nakon skidanja preduseva, a oranje isključivo nakon unošenja osnovnog đubriva. Na parcelama sa manje žetvenih ostataka preporučuje se korišćenje tanjirača i razrivača. Predsetvena priprema obavlja se u dva prohoda – prvi odmah nakon oranja, a drugi neposredno pre setve, na dubini od 6 do 8 cm, što omogućava setvu na dubinu od 3 do 5 cm.
Sa dobrom količinom vlage, treba prionuti na posao
Zbog klimatskih promena, optimalan period za setvu pšenice je od sredine do kraja oktobra. Pritom se može tolerisati i setva u prvoj nedelji novembra. Preuranjena setva ozime pšenice može negativno uticati na prinos i kvalitet roda. Naposletku, mlade biljke bivaju izložene dužem periodu stresnih faktora kao što su bolesti, insekti, gljivice i izmrzavanje. Pravovremena setva omogućava optimalan razvoj biljke pre zime. Sa druge strane, kašnjenje smanjuje potencijal prinosa i ne može se nadoknaditi drugim agrotehničkim merama. Odlaganje setve može uzrokovati propadanje nedovoljno razvijenih biljaka tokom zime ili smanjenje prinosa zbog visokih temperatura tokom faze oplodnje.
Poslednjih godina nedostatak vlage predstavlja problem. Samim tim se ozime strnine često seju u suvo ili polusuvo zemljište. A upravo ta praksa dovodi do neadekvatnog ukorenjivanja i propadanja mladih biljaka tokom jeseni. Optimalni period za setvu ozimog ječma je od 1. do 15. oktobra, za pšenicu od 15. do 30. oktobra, a za tritikale i raž takođe do kraja oktobra. Setva nakon tih rokova značajno smanjuje prinos.
Optimalna gustina setve zavisi od vremenskih i zemljišnih uslova, kao i genetičkih karakteristika gajenih sorti.
Izvor: Dobro jutro
