Evropsko tržište organske hrane suočava se sa ozbiljnim izazovima tokom 2024. godine, uključujući geopolitičke sukobe, rastuću inflaciju i ekstremne klimatske uslove. Uprkos ovim preprekama, sektor organske poljoprivrede pronalazi načine za oporavak, pružajući potencijal za dugoročnu stabilnost i rast.
U Evropskoj uniji, udeo organskog poljoprivrednog zemljišta dostigao je 10,5% 2022. godine. Od ovog zemljišta, 45% se koristi za ratarske kulture, dok su preostali deo pašnjaci i višegodišnji zasadi. Međutim, tržište je pod uticajem faktora izvan kontrole, što doprinosi neizvesnosti. Kriza je već dovela do bankrota i finansijskih teškoća nekih od glavnih aktera u organskoj poljoprivredi Evrope. Nakon stagnacije i pada tražnje tokom 2022. godine, izazvanih inflacijom i povećanjem troškova života, tržište organske hrane pokazalo je blagi oporavak tokom 2023. i 2024. godine, posebno u zapadnoj i severnoj Evropi.
Jedan od ključnih faktora ovog oporavka jeste rast maloprodajnih cena organskih proizvoda, koje su porasle između 5% i 20% za visokokvalitetne artikle. Povećano prisustvo organskih proizvoda u diskontnim lancima i sektorima organskog ugostiteljstva takođe doprinosi stabilizaciji tržišta. U zapadnoj Evropi, potrošači sve češće prelaze sa poznatih vrhunskih brendova na povoljnije alternative koje nude maloprodajni lanci pod privatnim brendovima. Međutim, to otvara izazove za proizvođače, jer niže cene dodatno smanjuju profitne marže, čime se pojačava pritisak na poljoprivrednike da smanje troškove.
Kako ide prodaja organske hrane?
Veliki maloprodajni lanci i privatni brendovi imaju ključnu ulogu u stabilizaciji tržišta organske hrane, čineći ove proizvode pristupačnijim širem krugu potrošača. Ipak, povećano prisustvo diskontnih lanaca donosi izazove, jer zahtev za nižim cenama ugrožava održivost sektora. Istovremeno, južna Evropa beleži porast lokalnih distributivnih mreža i malih održivih farmi, što podstiče lokalnu proizvodnju organske hrane.
Inovativni modeli kao što su italijanski Biodistrikti postaju sve popularniji, kombinujući turizam, kulturne događaje i organsku poljoprivredu. Ovaj model primenjuje se i u Srbiji, gde je formiran prvi Biodistrikt Kolubara u organizaciji udruženja Serbia organica. Ovi napori osnažuju lokalne zajednice, promovišući održivost i povezivanje organske proizvodnje sa ekonomskim razvojem.
Uprkos izazovima, evropsko tržište organske hrane pokazuje otpornost kroz inovativne modele, rast cene i podršku maloprodajnih lanaca. Perspektiva za budućnost uključuje dalju integraciju lokalnih i održivih rešenja sa organskom proizvodnjom, što doprinosi razvoju sektora i odgovara na rastuće izazove.
Izvor: Agronews
