Prema dostupnim podacima, trenutno je u Srbiji registrovano 2.263.705 grla svinja, što predstavlja smanjenje od 30,7% u odnosu na 2018. godinu. Pre četiri decenije, broj svinja u Srbiji je bio preko 4,6 miliona. Još uvek ne postoje zvanični podaci o broju krmača, ali literatura beleži da je 1975. godine bilo 930.000 krmača i suprasnih nazimica, dok stručnjaci procenjuju da ih sada ima za čak 810.000 manje. U istom periodu, Danska, koja je jedna od najrazvijenijih država u svinjarstvu, povećala je broj krmača sa 550.000 na 1,1 milion.
Ova pitanja i drugi izazovi razmatrani su na Savetovanju odgajivača svinja u Pećincima, organizovanom od strane Centra za agrarne inicijative. Skup je okupio preko stotinu stočara iz Srbije, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore i BiH, kao i studenata Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Cilj skupa bio je obezbeđivanje najnovijih pokazatelja o kretanjima u svinjarstvu na osnovu podataka iz perioda 2021–2023. godine.
Zašto je došlo do umanjenja broja svinja?
Prema rečima Đorđa Kuzminca, direktora Kompanije “Đurđević”, trenutne potrebe stanovništva Srbije iznose meso od oko 5,5 miliona svinja, dok je kroz registrovane klanice 2023. godine prošlo tri puta manje. Zvanična statistika beleži proizvodnju od oko 300.000 tona svinjskog mesa, dok je 30.000 tona uvezeno, uglavnom iz EU i Rusije. Prosečna godišnja potrošnja mesa po stanovniku opala je sa 56 na 46 kilograma, što se pripisuje padu standarda, inflaciji i drugim faktorima.
Industrija mesa u Srbiji suočava se sa ozbiljnim izazovima, uključujući plaćanje carina i prelevmana pri izvozu u EU, dok su carinske tarife pri uvozu svedene na nulu. Srbija je postala značajan uvoznik mesa i prerađevina. U 19. veku, Srbija je bila veliki izvoznik svinja u Beč, ali su razlike u razvoju industrije mesa između Srbije i Danske postale ogromne. Dok je Danska smanjila broj klanica sa 54 na četiri, proizvodnja im vredi četiri milijarde evra, od kojih 97% ide u izvoz.
Postoje li rešenja? Primer Danske
Andrei Buntovski, direktor izvoza kompanije Breeders, obratio se medijima za reč. Izjavio je da se broj farmi u Danskoj smanjuje, dok broj grla u tovu raste. Na jednoj farmi je nekada bilo dovoljno imati 100 krmača, a sada je optimum šest puta veći. Danska poseduje tri velike kompanije koje povezuju sve zaposlene u lancu proizvodnje, što omogućava precizno utvrđivanje udela pojedinačnih učesnika i plaćanje PDV-a.
Genetičar Irina Vasilević iz Danske istakla je da se radi na unapređenju genetike svinja. Na taj način, navodi ona, bi se poboljšale osobine kao što su konverzija hrane, veličina legla, mlečnost i procenat mesa. Cilj je uzgoj svinja koje se oprase sedam puta godišnje. Danska je postigla dnevni prirast od 1,2 kilograma, a na farmama u Inđiji postignut je još bolji rezultat.
U zaključku, izložena rešenja na savetovanju sugerišu da bi Srbija mogla dostići najmanje četiri miliona svinja u tovu. Tim brojkama bi se smanjio trenutni uvoz mesa i živih životinja. Prvi korak bi bio povezivanje proizvođača od njive do prometa. Naravno, taj poduhvat neće biti lak. Ključni razlog je postojanje bezmalo 87 udruženja prerađivača u Srbiji. Poređenja radi, Danska, Holandija i Švedska imaju samo po jedno udruženje.
Izvor: Poljoprivrednik
