Uljana repica (Brassica napus L.) je industrijska biljka gajena prvenstveno zbog visokog sadržaja ulja u semenu, koje može imati 40% do 48% ulja i 18% do 23% proteina. Ovo ulje se koristi u ishrani ljudi, kao margarin, ulje za prženje i u dijetalnoj ishrani, ali i za neprehrambene svrhe, uključujući proizvodnju tehničkih ulja i masti za hidraulične mašine. Uljana repica je značajna i za pčele, jer je u proleće prva pčelinja paša.
Uljana repica u Srbiji: malo detaljnije
Gajenje uljane repice se odvija u konvencionalnoj i organskoj poljoprivredi, gde se koristi i kao zelenišno đubrivo. Kao ozima biljka, koja se nalazi na njivama od avgusta do juna, ona smanjuje prisustvo korova i eroziju zemljišta. U Srbiji su površine pod uljanom repicom i prinosi u porastu poslednjih godina. U Evropi, uljana repica je glavni izvor biljnog jestivog ulja, a u svetu je druga najvažnija industrijska biljka. Najveći proizvođači su Kina, Indija, Kanada, Poljska, Nemačka, Francuska i Velika Britanija.
Agroekološki uslovi u Srbiji pogoduju uzgoju i ozime i jare uljane repice. Ozima forma daje stabilnije i veće prinose, pa je više zastupljena, dok se jara forma gaji za specifične namene. Prosečni prinosi variraju, obično između 2 t/ha i 3,2 t/ha. Uljana repica najbolje uspeva na plodnim, karbonatnim zemljištima ilovastog sastava, neutralne do slabo bazne reakcije. Potreban joj je dobro dreniran teren jer njen vretenast koren mora duboko da prodre u zemljište.
Optimalne temperature za klijanje i nicanje uljane repice su između 20°C i 30°C, dok je minimalna temperatura potrebna za klijanje između 3°C i 5°C. Veći problem u vegetaciji predstavlja nedostatak vlage u zemljištu i vazduhu, a temperaturni ekstremi, posebno visoke temperature, mogu ometati rast. Optimalno vreme za setvu uljane repice u Srbiji je od 25. avgusta do 20. septembra. Tokom jeseni, biljke moraju proći kroz proces kaljenja kako bi se pripremile za zimu. Kada temperature padnu ispod 5°C, rast biljke se zaustavlja.
Pojedinosti uzgoja
Uljana repica se ne sme gajiti u monokulturi već u plodoredu, koji omogućava očuvanje plodnosti zemljišta i smanjuje rizik od bolesti i štetočina. Najbolji predusevi su strna žita, rani krompir i povrće, jer rano napuštaju parcelu, ostavljajući dovoljno vremena za pripremu zemljišta. Loši predusevi su suncokret, soja, grašak i slačica zbog zajedničkih bolesti i štetočina.
Priprema zemljišta za setvu uljane repice uključuje plitko oranje ili tanjiranje na dubinu od 10 do 15 cm kako bi se stimulisala aktivnost mikroorganizama. Nakon toga, zemljište treba pripremiti za setvu u sitnomrvičastoj strukturi, jer je seme uljane repice sitno. Sertifikovano seme se seje na dubinu od 1,5 do 2,5 cm u redove s razmakom od 20 do 30 cm. Dobra kondicija zemljišta u smislu obezbeđenja hranljivim materijama je ključna za stabilne prinose, pri čemu je neophodno uraditi agrohemijsku analizu zemljišta.
U fazi cvetanja, postavljanje košnica na obodu parcele može poboljšati oprašivanje i oplodnju. Sveti trend u svetu i kod nas je gajenje hibrida uljane repice, koji pokazuju fenomen pozitivnog heterozisa, pružajući veće prinose i bolju otpornost na nepovoljne uslove.
Izvor: Poljoprivrednik
