Aktivna proizvodnja lešnika na prostoru Srbije se sučeljava sa sve većim izazovima kako godine odmiču, upozoravaju uzgajivači ove kulture. Jedna od njih je Dušica Ljepojević iz Novog Slankamena, gde ima plantažu lešnika koje em proizvodi, em prerađuje.
Ljepojevići, na čelu sa Dušicom, lesku gaje na 30 ari a prinos je oko 800 kg ploda u ljusci. Na plantaži su posađene četiri italijanske sorte koje dospevaju u približno isto vreme. Ove godine su pridodali 30 ari zemlje u neposrednoj blizini. Plan im je, počim zemlja odmori od prethodnih sadnica voća, zasade mlada stabla leske.
Gajenje lešnika zahtevan posao
Kako Ljepojević ističe, niko iz njene porodice se nije bavio poljoprivredom. Smatrali su, poneti neiskustvom, da lešnik nije zahtevna biljka i da nije potrebno mnogo angažovanja i vremena. Njihov inicijalni plan je bio da nađu dodatni posao koji im ne bi oduzimao puno vremena. Taj posao bi im, po izvornoj zamisli, istovremeno omogućavao da budu dovoljno napolju, na svežem vazduhu sa decom. Međutim, posle par godina rada na plantaži lešnika, sagovornica portala „Dobro jutro“ ističe da gajenje lešnika nije uopšte lako.
Ova godina, kako ističe, je bila posebno mukotrpna. „Nažalost, kvalitet roda lešnika u našem kraju ove godine nije bio zadovoljajući. Sunca nije bilo kada je leskama bilo potrebno. Česte kiše i nedostatak sunca su uticali da se plod leske ne formira dobro, odnosno da kvalitet ploda bude lošiji,“ veli Ljepojević rezignirano.
Klimatski uslovi, a pogotovo najezda insekata štetočina, redovno desetkuju useve Ljepojevića. „Braon i zelene smrdibube. Pojava novih invazivnih korova i štetočina. Sve su veći izazovi za nas koji se trudimo da svoju plantažu što manje tretiramo raznim preparatima. Plantažu lešnika obrađujemo ručno i trudimo se da koristimo što manje preparata jer je lešnik pre svega omiljena poslastica naše dece i nas,“ veli ona.
Domaća prerada
Kako Ljepojević apostrofira, u početku su lešnik prodavali kao gotov proizvod. Kasnije su došli na ideju da ga koriste kao sirovinu u daljoj proizvodnji. Rešili su se da spoje dve stvari koje i oni sami najviše vole, i.e. lešnik i čokoladu. Njihove čokoladne poslastice, tzv. Korali, su nepravilnog, rustičnog oblika. Svaki je zapakovan u individualnu kesicu, a onda u kutiju.
„Ceo proces proizvodnje se odvija ručno. U pitanju je porodična ideja, tako da je naš mali tim ispleten od porodičnih i neraskidivih veza što se za sad pokazalo kao odlično i nadamo se da će tako i ostati. U sam proces proizvodnje Korala su uključeni moja mama Radmila Mlađenović i snajka Tijana Mlađenović. U našem asortimanu se trenutno nalazi pet različitih proizvoda, od kojih tri sadrže lešnik sa naše plantaže. Druga dva ukusa Korala, koji ne sadrže lešnik, su nastali kao naš odgovor na želje kupaca koji su alergični na isti,“ ponosno veli ona.
Priupitana za dalje planove, Ljepojević je naglasila da su uglavnom limitirani trenutnim finansijama. „Za kraj ove godine, pored Korala, odlučili smo da pokušamo da naš asortiman obogatimo i proizvodnjom klasičnih pralina,“ dodala je. „U kojima bi glavni sastojak bio, naravno, naš lešnik. Jer ništa tako dobro „ne krcka“ u čokoladi kao lešnik sa plantaža Srbije.“
Izvor: Dobro jutro
