Promene klimatskih uslova pogodovale su zasadima smokve, koja se sve češće pojavljuje u našim vrtovima i voćnjacima, iako je mediteranska voćna vrsta. Smokva se može razvijati kao grm ili stablo, dostižući visinu od jednog do više od deset metara, u zavisnosti od načina uzgoja. Ova biljka iz porodice dudova (Moraceae) ne zahteva posebne mere nege. Kora smokve je glatka i bela, a listovi su široki i hrapavi. Kada se listovi otkinu ili grana slomi, smokva ispušta belu sluz.
Smokva je partenokarpna biljka, što znači da joj nisu potrebni oprašivači, mada neke sorte zahtevaju oprašivanje posebnim vrstama osa. Plodovi smokve mogu se formirati pojedinačno ili u paru, zavisno od sorte, i dostižu dužinu od 3 do 5 cm. Pokožica ploda je zelena ili žuta, a prilikom dozrevanja prelazi u ljubičastu ili smeđu boju.
Različite vrste smokve
Smokve se dele na jednorode i dvorode sorte. Među jednorode sorte ubrajaju se „zimica“, „zamorčica“ i „šaraguja“, dok su dvorode sorte „petrovača bela“ i „bjelica“. Dvorode sorte daju sitnije plodove u kasnijim berbama. Većina sorti smokava zahteva minimalnu upotrebu pesticida, što ih čini pogodnim za organsku proizvodnju.
Obična smokva, koja se najčešće gaji kod nas, veliki je listopadni grm koji može narasti do 10 metara u visinu i do 9 metara u širinu. Listovi su dugi od 12 do 25 cm i široki do 18 cm. Plod obične smokve, u početku zelene boje, sazreva u ljubičastu boju.
Još interesantnih sorti
Zimica je jednorotka bela sorta koja redovno i obilno rađa. Sazreva od polovine avgusta do kraja oktobra, a plodovi su okrugli, teški od 20 do 25 grama, sa zelenom pokožicom i crvenom unutrašnjošću. Ova sorta ima sadržaj suve materije od 19% i može dati do 50 kg plodova po stablu.
Zamorčica je takođe jednorotka sorta, srednje bujna i krta. Rađa redovno od početka avgusta do polovine oktobra. Plodovi su izduženi, kruškolikog oblika sa zeleno-žutom pokožicom koja se lako odvaja. Meso je žućkasto, a unutrašnjost crvenkasta. Zamorčica je veoma ukusna, može se konzumirati sveža ili sušiti.
Šaraguja je još jedna jednorotka sorta koja dobro podnosi niske temperature, čak i do -15 stepeni. Sazreva od sredine avgusta do polovine oktobra, a plodovi su spljošteni s izduženim vratom, težine od 30 do 50 grama. Najčešće se koriste kao sveži plodovi zbog izražene arome.
Petrovača bela je dvorotka sorta koja je veoma bujna. Prvi rod daje redovno krajem juna, a plodovi su okruglasti sa svetlo zelenom tankom pokožicom, teže do 100 grama. Drugi rod sazreva od sredine avgusta do kraja oktobra, ali su plodovi sitniji, oko 50 grama, ali veoma ukusni kako sveži, tako i sušeni. Ova sorta je veoma perspektivna.
Bjelica je dvoroda sorta poreklom iz Italije, sa voćkama koje imaju piramidalnu krošnju. Prvi rod je manji, sazreva sredinom jula, a plodovi su kruškolikog oblika, težine 40 do 60 grama. Drugi rod je obilniji, sazreva od sredine avgusta do kraja oktobra, a plodovi su okrugli sa glatkom, sjajnom i debljom pokožicom. Bjelica je pogodna za sušenje i za upotrebu kao sveže voće.
Izvor: Dobro jutro
