Dakako da je vino opet tema! Naposletku, vino se pokazalo kao jedna od najmarketabilnijih niša u agrarnom sektoru srpske ekonomije. Naposletku, na globalnom tržištu, vina sa područja Otvorenog Balkana mogu postići značajan uspeh plasiranjem visokokvalitetnih i autentičnih sorti, koje nose osobene karakteristike regiona gde su proizvedena.
Enolozi i vinski stručnjaci ističu da među srpskim vinima izdvajaju grašac, prokupac, smederevku i tamjaniku, kao i lokalne teroare koji se manifestuju u internacionalnim sortama, poput kabernet sovinjona iz Negotinske krajine, šardonea sa Fruške gore, merloa i sovinjona iz Šumadije.
Enolog Mladen Dragojlović, čovek sa godinama iskustva u vinarstvu, je podelio svoje mišljenje o ovoj nadasve nadahnutoj temi. „Imamo autentične sorte na kojima treba da se radi i koje treba da unapređujemo,“ ističe Dragojlović. „I to nije samo posao vinara nego i institucija, fakulteta, eksperata u različitim oblastima, radi što boljeg prinosa i rezultata u vinogradima. Nakon toga enolozi izvlače maksimum iz tih sorti i finalno ih spremaju za tržište. Ne treba zanemariti ni internacionalne sorte u našim vinogradima, lako razumljive stranom kupcu, zahvaljujući kojima je srpska vinska industrija i doživela uspon jer su i to naši aduti“.
Dakle, vino
Direktor Sektora udruženja privrede Privredne komore Srbije, Igor Popović, naglašava da je koncept promovisanja regiona kao vinskog područja od izuzetnog značaja za naše vinare, omogućavajući im upoznavanje novih ljudi, sklapanje poslova i otvaranje novih tržišta.
Popović ističe da se, po drugi put, Wine vision by Open Balkan održava u Italiji, gde su oni predstavili 240 različitih vina iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije. On je impresioniran velikim interesom profesionalnih vinara, ali i degustatora i ljubitelja vina, među kojima je bilo i mnogo onih koji su posetili događaj prošle godine.
Glavni i odgovorni urednik magazina „Vino i fino“ i vinski sudija i somelijer, Igor Luković, primećuje da balkanska vina, predstavljena u najboljoj mogućoj selekciji na sajmu Vinitaly u Veroni, privlače veliku pažnju posetilaca. Međutim, kako bi se postigla uspešna prodaja, ističe se da je neophodno kontinuirano prisustvo i promocija, kao i stalna komunikacija sa potencijalnim kupcima i konzumentima, kako bi se naš region pozicionirao kao relevantan za visokokvalitetna vina.
„Srpski proizvođači ne mogu da pariraju količinom na svetskom tržištu, ali mogu kvalitetom i autentičnošću“, kaže Luković. On navodi Sloveniju kao dobar primer koja uspešno plasira svoja vina i postepeno im nalazi mesto u vinskim kartama poznatih restorana, od Pekinga do Njujorka. On veruje da je to put koji treba da sledi i vinarstvo Balkana.
Dakle, još vina (ali i rakije)
Aleksandar Janjić, zastupnik Saveza proizvođača rakije u Srbiji, se takođe izjasnio. Janjić kaže da je šansa za rakije, kao i za vina, na svetskom tržištu njihov plasman kao jedinstvenih autentičnih proizvoda. On ističe da je domaći izvoz rakije znatno porastao u odnosu na 2018. godinu. Poskočio je, veli, sa 5 miliona evra, koliko je iznosio 2018. godine, na gotovo 14 miliona u 2023. godini.
Janjić dodaje da imaju proizvod koji je jedinstven u svetu. Naposletku, šljivovica je naša „rakija broj jedan“. Ali, kako dodaje, ne treba zaboraviti ni rakije od dunje i ostale voćne rakije.
Na štandu „Wine vision by Open Balkan“ na sajmu Vinitaly u Veroni, do 17. aprila predstavljaju se vodeća vina iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Ovo predstavljanje organizovala je Privredna komora Srbije. Organizacija je upriličena uz podršku:
- Generalnog sekretarijata Vlade Srbije
- Razvojne agencije Srbije
- Saveza vinara i vinogradara Srbije
- Saveza proizvođača rakije
- Beogradskog sajma.
Sledeća prezentacija „Wine vision by Open Balkan“ biće održana u Šenženu, na sajmu „Wine to Asia“ od 9. do 11. maja.
Izvor: AgroNews
