Na surovim visovima planine Javor, poznatim po uzgoju krompira i heljde, dogodilo se pravo čudo kada je vinova loza prvi put rodila na nadmorskoj visini od preko 1.000 metara. Porodica Radišić, koja se nalazi na ovim visovima, uspela je da uzgoji grožđe u plasteniku, što je do sada bilo nezamislivo u ovom kraju. Prethodno, nijedna sorta grožđa nije uspevala na ovom terenu zbog nepristupačnih uslova i surovih klimatskih prilika. Ipak, uzgoj vinove loze u plasteniku pokazao se kao uspešan, pa je domaćin Miloš Radišić već petu godinu za redom ubrao rod grožđa, što je izazvalo veliko interesovanje komšija i rođaka.
Miloš je prvo dobio dve sadnice od prijatelja, jednu sorte crnogorka i drugu sorte čačanka, i posadio ih u plasteniku, ne očekujući da će uspeti. Prve godine loza se primila, a već treće godine donela je plodove. Ove godine Miloš ubira petu berbu. Sorta vinove loze koju je zasadio, kako je on u šali naziva “neradnička”, nije previše zahtevna za održavanje. U plasteniku, pored paprika i paradajza, loza se odlično prilagodila i razvila.
Kako je vinova loza uspela na ovom terenu?
Loza ne zahteva puno brige, veli domaćin. Naime, u proleće se dodaje stajnjak pa se navodnjava sistemom kap po kap. Potom se leti orezuje kako ne bi stvarala hladovinu. Ovaj neobičan rod grožđa sladak je kao med i dovoljan je za potrebe domaćinstva Radišićevih. Međutim, često navraćaju komšije i rođaci kako bi se uverili u ovu neobičnu pojavu. Miloš kaže da mu je najveći užitak da, kada se umori od rada, sedne u plastenik i ubere grozd kako bi se osvežio, a rado deli grožđe i sa komšijama.
Jedan od rođaka, Milojko Popović iz Kragujevca, došao je da se lično uveri u ovo čudo prirode. On već trideset godina uzgaja vinovu lozu u Kragujevcu i kaže da nikada nije video da grožđe ovako uspeva na planini, na 1.100 metara nadmorske visine. Milojko je bio iznenađen kvalitetom i slatkoćom grožđa koje je Miloš uzgajao u plasteniku.
U ovom delu zapadne Srbije ljudi se pretežno bave stočarstvom i uzgojem useva otpornijih na hladne zime. Samim tim, grožđe je uvek bilo retkost i uglavnom je dolazilo sa pijaca. Ovaj uspeh porodice Radišić pokazuje upravo suprotno. Naime, definitivno je uz odgovarajuće uslove moguće prilagoditi i takve biljne vrste na nepristupačnim terenima, kao što su visovi Javora. Vinova loza, iako nezamisliva u ovom delu Srbije, našla je svoj put u plasteniku i donela rod. Radišićevom domaćinstvu pružila je ne samo plodove već i radost zbog postignutog uspeha.
Izvor: 24 Sedam
