Domaće mangulice nisu nepoznate čitaocima „Bolje zemlje“, što će pokazati članci sa kontinuitetom koji se meri godinama. Prema tome, svakako treba pokriti tekst gde mangulice uzgaja predani, posvećeni domaći stočar. O čemu je reč? Evo, saznajmo zajedno.
Dakle, mangulice
Vranjanac Joca Ilić duže vreme razmišljao je o optimalnom načinu korišćenja pomoćnih objekata na porodičnom imanju u selu Vlase, koji su dugo bili neiskorišćeni. Želeo je da ih pretvori u prostorije za uzgoj životinja koje ne zahtevaju stalnu prisutnost čoveka, kako bi mogao da se posveti svojim primarnim obavezama bez prekida.
Zbog toga je pažljivo pratio aktivnosti svojih prijatelja koji su se bavili sličnim projektima. Kada je saznao da mnogi od njih uspešno uzgajaju svinje mangulice na sličnim prostorima kao što je njegovo imanje, odlučio je da se informiše o tome kako to tačno funkcioniše i na koji način može da se upusti u tu vrstu posla.
Njegovu odluku dodatno je ojačalo saznanje da meso ovih životinja ima izuzetne zdravstvene benefite za ljude, jer sadrži vrlo malo štetnih sastojaka, što ga čini traženim proizvodom na tržištu. „Ove svinje su izuzetno otporne i na bolesti i izdržljive u veoma lošim klimatskim uslovima. Ne jedu mnogo, ali zato veoma vole raznovrsnu hranu. Obožavaju da jedu žir hrasta ili bukve“, naglasio je Ilić.
Uzgoj nije lak, ali je vredan truda
Stoga je počeo temeljno istraživati gde bi mogao nabaviti svinje mangulice kako bi formirao svoje stado na imanju. Put ga je odveo čak do Kragujevca, odakle se vratio u očevo selo sa crnim mangulicama koje i danas čine osnovu njegovog stada od 30 svinja prasilja i 80 prasića. Sva grla je registrovao u Ministarstvu poljoprivrede, omatičio ih je kako bi bio prepoznat kao odgajivač autohtone rase svinje mangulice.
Čim su stigle na novo imanje, kupio je dodatnu parcelu na kojoj bi mogle slobodno da se kreću i izgradio nove objekte, jer je već tada planirao da kontinuirano proširuje svoje stado iz godine u godinu. Iako je pažljivo organizovao smeštaj za njih, svinje su većinu vremena provodile na otvorenom, istražujući okolne šume u potrazi za hranom i čistom izvorskom vodom, a zatim bi se okupale u blatu koje se formiralo od oticanja te vode.
Uveče bi se vraćale u ograđeni prostor gde bi ih čekao Joca, sa sinom Milošem, koji se polako uvodi u posao, kako bi ih nahranio kukuruzom. Sutradan bi ponovo krenule istom rutom, obavezno vodeći sa sobom i mlade prasiće. „Do sada se nije desilo da i jedno izgube, jer ukoliko bi im zapretila ozbiljna opasnost celo krdo bi stalo u njihovu odbranu, kao što to uostalom rade za svakog svog člana“, dodao je.
Budući planovi Ilića
Kako ovaj stočar ističe, trenutno ozbiljno razmatra posao prerade i prodaje mesa mangulica. Zbog toga je već izgradio odgovarajuću pušnicu za sušenje mesa. Počeo je da suši meso od mangulica u njoj za svoje prijatelje, koji kupuju i mast i prženicu, poznate kao vranjski delikates. To meso inače pravi na tradicionalan način. Navodi da njihovo meso često koriste osobe koje imaju izazove sa imunitetom, podložne su stresu, imaju srčane tegobe, dijabetes i slično.
„Mangulica ima neverovatnu kremastu mast tako da se od nje mogu napraviti izvanredni suhomesnati proizvodi. Njihovo sveže meso je veoma mekano i sočno. I zbog toga je veoma ukusno bez obzira na koji način bude pripremljeno jelo. U njemu je sadržaj holesterola za 50-75% manji od sadržaja holesterola u mesu drugih rasa svinja“, izjavio je Ilić.
Izvor: 24 Sedam
