Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo organizovao je dodelu ugovora ukupne vrednosti 72,1 milion dinara za pošumljavanje i melioraciju degradiranih šuma na teritoriji AP Vojvodine.
Pomoćnik resornog sekretara, Saša Stevanović, uručio je ugovore namenjene za svrhu pošumljavanja. Tim povodom je naglasio da je osnovni cilj ostvarivanja godišnjeg programa korišćenja sredstava iz Budžetskog fonda za šume unapređenje stanja šuma u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini.
„Za melioraciju degradiranih šuma opredelili smo 61 milion dinara za ukupnu površinu od 406 hektara, a za podizanje novih šuma, na ukupnoj površini od 64 hektara, izdvojili smo 20 miliona dinara, od čega je utrošeno 11,1 miliona,“ izjavio je Stevanović. „šume na području Vojvodine su neravnomerno raspoređene. Ali je, po poslednjim merenjima, gotovo 8,1% površine pošumljeno.“
Pošumljavanje i dalje ključna aktivnost za Pokrajinu
U nastavku izjave, pomoćnik resornog sekretara Stevanović rekao je da resorni sekretarijat redovno pruža podršku u ovoj oblasti. Pritom je nadodao da će i naredne godine biti opredeljena sredstva za pošumljavanje, melioraciju i rasadničku proizvodnju. Međutim, kako je posebno pojasnio, opredeliće se sredstva i za izvesne nove mere. Konkretno je pomenuo zaštitu šuma od požara i obradu i melioraciju šumskih puteva. Ugovori su uručeni Javnom preduzeću „Vojvodinašume“, preduzeću „Mičelini“ i srpskom pravoslavnom manastiru Grgetegu.
Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u “Vojvodinašumama”, naglasio je da je to javno preduzeće, koje je najveći korisnik šuma u pokrajini, dobilo finansijska sredstva za sprovođenje mera pošumljavanja i melioracije. „Podizaće se nove površine pod šumama, ali trenutno je još značajnija melioracija šuma kako bi se popravilo ono što je narušeno tokom nevremena u julu,“ apostrofirao je Marinković.
Navedeno je da je prouzrokovana značajna šteta na šumskim kompleksima. Posebna šteta je zabeleženau okolini Novog Sada, Begeču i Bačkoj Palanci, sa ukupnom površinom od gotovo 1.500 hektara. Neophodno je hitno saniranje kako bi se sprečilo propadanje drvne mase i sprečile dodatne nepoželjne posledice. Marinković je istakao da su štete ekološke i ekonomske prirode, te da će dobijena sredstva značajno doprineti revitalizaciji šuma. Posebno je naglašeno da su u Južnoj Bačkoj, koja je pretrpela najveće oštećenje u nevremenu, najviše pogođene topole, a nove sadnice će biti posađene na istim staništima kao i prethodne.
Izvor: AgroTV
