Uprava za agrarna plaćanja objavila je javni poziv za subvencije za krave za uzgoj teladi, a konkurs traje do 30. avgusta. Zahtevi za bolje podsticaje dolazili su uglavnom od stočara. Predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije, Milija Palamarević, istakao je da su predstavnici tri udruženja razgovarali sa savetnicima premijera i predsednika Srbije, postavljajući niz zahteva. Ako ti zahtevi ne budu ispunjeni u roku od deset dana, stočari prete prosipanjem stajnjaka po drumovima.
Zahtevi, detaljnije
Lista zahteva uključuje povećanje subvencija dva do tri puta. Palamarević je naveo da su tražili povećanje subvencija za domaće junice sa 40.000 dinara na 150.000 dinara, a za priplodne krave sa 40.000 dinara na 55.000 dinara. Takođe, zahtevaju povraćaj akcize za 130 litara dizela po hektaru i subvencije za livade od 35.000 dinara po hektaru.
Stočari su zatražili podršku ministarstva za investicije u farme goveda, definisanje statusa poljoprivrednika, čišćenje registra goveda od „lažnih” grla i regulisanje radnog odnosa žena koje rade na poslovima muže krava. Čedomir Keco, agrarni analitičar, smatra da su ovi zahtevi opravdani sa stanovišta unapređenja stočarstva, ali da nisu realni za realizaciju u tekućoj godini zbog ograničenja budžeta. On smatra da je potrebno planirati za narednu godinu kako bi se obezbedila sredstva, jer rebalansom budžeta to nije moguće.
Keco je upozorio da će EU, u procesu pridruživanja Srbije, ograničiti izdvajanja iz budžeta za poljoprivredu. Postavlja se pitanje zašto se za krave daje 300 evra, što stvara nelojalnu konkurenciju. Naposletku, Srbija već ima veće podsticaje za uzgoj krava nego, na primer, Hrvatska. Keco predlaže da se zadrže sve mere davanja i pet godina nakon pridruživanja EU, kao što je to učinila Mađarska, koja sada ima najsređeniju poljoprivredu u EU.
Ispomoć stočara ili iznurivanje države? Šta vi mislite?
Definisanje statusa poljoprivrednika, koje takođe traže udruženja, Keco vidi kao ključno pitanje. Poljoprivrednici nisu uključeni u komorski sistem, a Srbija nema zakon o poljoprivrednom gazdinstvu niti definiciju ko se smatra poljoprivrednikom. Važno je definisati da li je poljoprivrednik onaj ko živi isključivo od poljoprivrede ili se njome bavi kao dopunskim poslom. Raspodela subvencija bi bila mnogo efikasnija kada bi status poljoprivrednika bio jasno definisan.
Keco naglašava da stočari ne mogu srušiti državni budžet svojim zahtevima, ali da je neophodno razmišljati o obezbeđivanju sredstava za narednu godinu. Rebalansom budžeta to nije moguće ostvariti, uzimajući u obzir iznose za subvencije koje poljoprivrednici traže. Stočari imaju legitimne zahteve, ali je njihovo ostvarenje pitanje za buduće planiranje budžeta.
S druge strane, pitanje dana je kada će EU postaviti ograničenja za izdvajanja iz budžeta za poljoprivredu Srbije na njenom putu ka članstvu. Ova ograničenja će se odnositi na subvencije za poljoprivrednike, kao što je slučaj sa subvencijama za krave. Podsetićemo, one su trenutno veće nego u nekim članicama EU. Keco ističe da je rešenje zadržavanje svih mera davanja tokom pridruživanja i pet godina nakon toga, što bi omogućilo stabilan razvoj poljoprivrede u Srbiji. Takođe, efikasna raspodela subvencija zavisi od jasnog definisanja statusa poljoprivrednika, što bi unapredilo celokupni poljoprivredni sektor.
Izvor: Politika
