Zaparloženo zemljište na mnogim parcelama u Srbiji predstavlja veliki problem poljoprivrednicima blizu čijih njiva se nalazi. Najčešći razlozi zbog kojih se parlozi ne obrađuju su loš kvalitet zemljišta, izuzetno usitnjeni posedi, te nerešeni imovinski odnosi i nedostatak stanovnika u ruralnim predelima. Poslednjih nekoliko godina, država je počela da popisuje zaparložene njive u njenom vlasništvu. Parlozi su onda pod povoljnim uslovima izdavani investitorima, koji ih naknadno raščišćavaju i stavljaju opet u funkciju.
Zaparloženo zemljište van funkcije i preko 25 godina
U Srbiji je pod parlogom otprilike oko 400.000 hektara. Ovakve njive ometaju normalni rad poljoprivrednika poput Dragiše Gvožđana iz naselja Melenci. „Ja imam dva vinograda. Do skoro je okolo bilo četiri zaparložene parcele od komšija. Ove godine je jedna manje, jer je gazda počeo da radi svoju zemlju,“ istakao je Gvožđan. „Na našoj “vinogradarskoj oazi” u Melencima ima puno takvih napuštenih mesta i to nam predstavlja jako veliki problem. To je izvor zaraze. Stvara nam zasenu, zaklanja vetrove… Vlasnici zaparloženih parcela koje se graniče sa mojim vinogradom su živi, ali nikako ne možemo da ih nateramo niti da to rade, niti da prodaju. To su parcele od 10, 20, 30 ari i od toga nema neke zarade. To tako stoji i samo nama vinogradarima pravi problem.“
Prema njegovim rečima, u jedan od dotičnih parloga njegove komšije nisu kročile više od četvrt veka. Tvrdi da je i sam negde morao da prokrči parlog. „Taj deo kosim redovno kako bih zaštitio svoj zasad. I kod ostalih ja kosim i sklanjam travu. To mi oduzima jako puno vremena,“ lamentira vinogradar iz Melenaca. „To je izvor zaraze, pogotovo od kad se pojavila fitoplazma. Nju prenosi neki skakavac koji živi u parlozima, zakorovljenim delovima. Džabe mi tretiramo naše zasade, kad oni noću prelaze u naše njive, prenose tu bolest, hrane se tu…. To su strašne stvari i to je zaista veliki problem.“
Izvor: Vlatko Josic
U nastavku izjave, Gvožđan ističe da obraćanje inspekciji ne pomaže, budući da oni traže prijave. A kako navodi ovaj vinogradar, niko u kraju nije voljan da prijavljuje komšije, te problem ostaje nerešiv.
Napori Ministarstva da vrati funkciju parlogu
Kako se navodi u Upravi za poljoprivredno zemljište, od 2019. godine se uz podršku UNDP aktivno sprovodi projekat identifikacije napuštenog državnog poljoprivrednog zemljišta. Do danas je ovaj posao okončan na otprilike jednoj trećini teritorije Srbije.
„U okviru ovih aktivnosti vrši se terenska provera za svaku pojedinačnu državnu parcelu koja nije predmet zakupa. Tako smo utvrdili da se na području 46 opština i gradova nalazilo 3.937 hektara napuštenog zemljišta. Cilj aktivnosti ministarstva je da se zaparloženo zemljište, koje definitivno predstavlja negativnu društvenu pojavu, svede na najmanju moguću meru,“ ističu čelnici Uprave za poljoprivredno zemljište.
Izvor: I Love Zrenjanin
