Tropske vrućine tokom avgusta u vranjskom kraju stvaraju ozbiljne probleme, posebno kad je u pitanju toplotni stres koji pogađa krave. Prema rečima Srđana Zafirovića, savetodavca za stočarstvo u vranjskoj Poljoprivredno-savetodavnoj i stručnoj službi (PSSS), toplotni stres nastaje kada visoke temperature i visoka vlažnost vazduha nadvladaju sposobnost tela krava da se odupre spoljašnjim i unutrašnjim toplotnim faktorima. Ovo stanje ima ozbiljne posledice po zdravlje životinja.
Krave regulišu unutrašnju temperaturu putem četiri mehanizma: radijacijom, kondukcijom, konvekcijom i evaporacijom. Međutim, njihov kapacitet hlađenja je prilično ograničen, posebno kod visoko produktivnih rasa. Ovo rezultira nizom negativnih posledica po proizvodnju, reprodukciju i zdravstveno stanje krava. Visoko proizvodne krave, sa bržim metabolizmom, proizvode više unutrašnje toplote, što im omogućava da lakše podnose niže temperature, ali ih čini ranjivijim na visoke temperature, gde toplotni stres lako može da nastupi.
Šta je toplotni stres i kako nastaje?
Toplotni stres zavisi od spoljašnjih i unutrašnjih faktora i dovodi do smanjenog unosa hrane za 8-12%, smanjene konverzije hranjljivih materija, povećane potrebe za vodom, slabijeg razvoja jedinki, pada proizvodnje mleka, lošeg embrionalnog razvoja, slabijeg kvaliteta kolostruma, loše plodnosti i skraćenog intervala plodnog žara. Visoka vlažnost u štalama dodatno pogoršava stanje, pa zajednički indeks temperature i vlažnosti vazduha ne sme biti veći od 100 (25°C + 75% vlažnosti). Ako ovaj indeks premaši ovu vrednost, potrebno je hlađenje krava.
Krave koje pate od toplotnog stresa pokazuju simptome poput povišene telesne temperature, ubrzanog disanja, pojave sline, vlažnog krzna i promena u ponašanju. Ako krava ne može da se oslobodi viška toplote, može doći do toplotnog udara, što može biti smrtonosno.
Kako sanirati toplotni stres?
Vranjski savetodavci preporučuju stočarima da u ovim uslovima obezbede optimalnu ishranu za krave. Ta hrana treba da bude izbalansirana sa odgovarajućim količinama proteina, energije i mineralnih materija, te da bude lako svarljiva i sočna. Prvi obrok treba da se daje što ranije ujutro, a poslednji što kasnije uveče. Takođe, objekti u kojima se drže krave moraju imati dovoljno prirodne svetlosti. Pritom, moraju posedovati i otvore za nesmetano strujanje vazduha, adekvatne dimenzije i optimalan broj životinja. Ležajevi za krave treba da budu prekriveni slamom ili gumenim podom. Na taj način bi se obezbedili optimalni uslovi za životinje tokom vrućina.
Ove mere su ključne za smanjenje negativnih efekata toplotnog stresa i održavanje zdravlja i produktivnosti krava tokom perioda visokih temperatura. Stočari u vranjskom kraju moraju biti posebno oprezni tokom tropskih vrućina kako bi obezbedili adekvatnu negu za svoje životinje i minimizirali rizike povezane sa toplotnim stresom.
Izvor: Dobro jutro
