Poremećaji ponašanja kod svinja, poput griže repova, kanibalizma i nervoze, predstavljaju ozbiljan problem u svinjarstvu koji dovodi do ekonomskih gubitaka i smanjenja profita. Ovi poremećaji se najčešće javljaju kod tovnih svinja, a njihov uzrok je kompleksan, uključujući tehnologiju držanja, ishranu, genetske faktore, stres i higijenske uslove. Preventivne mere su ključne za sprečavanje ovih problema.
Griža repova kod svinja nastaje usled stresa, loših higijenskih uslova, velikih temperaturnih oscilacija i mešanja različitih legala. Klinička slika varira, od delimičnog nedostatka repa do otvorenih rana, koje predstavljaju rizik od infekcija. Pojava krvi dodatno podstiče agresiju među svinjama. Prevencija uključuje jednaku dužinu odsečenih repova kod svih prasadi, uvođenje igračaka, lanaca i slame u bokseve, kao i rano prepoznavanje i izolaciju agresivnih jedinki. Terapija se sprovodi antibiotskim tretmanima u zavisnosti od stepena povrede.
Kanibalizam je ekstremniji oblik griže repova i povezan je sa nervozom kod svinja. Hemijski sastav hrane igra značajnu ulogu u nastanku ovog poremećaja. Mikotoksini u sirovinama pojačavaju nervozu, dok neadekvatna hrana, koja nije prilagođena genetskom potencijalu svinja, može dovesti do nekroza na repovima, ušima, ekstremitetima i trupu. Kanibalizam se obično javlja kada svinje odbijaju hranu zbog nedostatka vlakana, što može izazvati prolaps rektuma. Zbog toga obroci moraju sadržavati najmanje 4% celuloze. Takođe, izbalansiran sadržaj aminokiselina, naročito lizina, ključno je za prevenciju ovih problema. Kod svinja težine od 15 do 60 kg, sadržaj lizina u obroku treba da bude između 0,8% i 1%.
Problemi kod svinja i njihovi potencijalni uzroci
Nedostatak gvožđa, nezasićenih masnih kiselina, soli, mikro i makroelemenata, vitamina i drugih aminokiselina dodatno doprinosi nastanku griže i kanibalizma. Prvi znaci problema u ishrani uključuju gomilanje svinja i borbe oko hrane, čak i pri ustaljenom rasporedu obroka.
Osim ishrane, važnu ulogu u prevenciji ovih poremećaja ima i osvetljenje u objektima. Više svetlosti smanjuje nervozu svinja, koje prirodno imaju potrebu za žvakanjem. Kada ova potreba nije zadovoljena, svinje često grizu jedne druge, što može dovesti do eskalacije agresije i patoloških stanja.
Da bi se smanjila pojava ovih problema, neophodno je da stočari obezbede adekvatne higijenske uslove, optimalnu gustinu naseljenosti, dovoljan broj hranidbenih mesta i pojilica, kao i uravnoteženu ishranu bogatu potrebnim nutrijentima. Ove mere ne samo da unapređuju dobrobit životinja, već i smanjuju ekonomske gubitke i povećavaju profitabilnost svinjarstva.
Izvor: Dobro jutro
