Zelenišno đubrenje je zaoravanje nadzemnih biljaka koje se namenski gaje kako bi se zemljište obogatilo humusom i drugim hranljivim materijama. Pomoću ovog načina đubrenja poboljšavaju se fizičke, hemijske i biološke osobine samog zemljišta.
Ovakav vid đubrenja pogodan je kako za konvencionalnu, tako i za organsku proizvodnju, ali nije toliko zastupljen zbog delimičnog ograničavanja perioda proizvodnje.
“Usevi pogodni za zelenišno đubrenje su oni koji u kratkom vremenskom periodu formiraju veliku biljnu masu i zahvaljujući razvijenom i dubokom korenovom sistemu, usvajaju hranjive materije iz dubljih slojeva zemljišta i premeštaju ih u oranični sloj. Kao rezultat delovanja zelenišnog đubrenja na zemljište može doći do povećanja prinosa narednog i u velikom broju slučajeva i sledećeg useva. Efekat zelenišnog đubriva zavisi od uslova pod kojima se primenjuje”, objašnjava savetodavac PSSS-a Vladimir Stanković.
Kako dalje navodi, kao zelenišno đubrivo najčešće se koriste leguminozne biljke koje mogu da fiksiraju atmosferski azot i prenesu ga u zemljište.
“Za zelenišno đubrenje najčešće se koriste detelina, grahorice, stočni grašak, a mogu se koristiti i neleguminozne biljke kao što je facelija, ljulj i uljana repica. Gaje se kao prethodne kulture, međuusevi i naknadne kulture. Zelenišno đubrivo, kao naknadna kultura, seje se u jesen, a to može biti uljana repica, grahorice, deteline. U proleće kao prethodna kultura, može se sejati smeša obične grahorice i jarog ječma,lucerka. Kao međukulture mogu se gajiti facelija, stočni grašak”, kaže Stanković.
Ovakav vid đubrenja podrazumeva ukopavanje biljaka u gornji sloj zemljišta, to se radi na dubini od 10 do 15 cm nekoliko nedelja pre korišćenja zemljišta. Zelenišno đubrenje može da se primeni i bez ukopavanja, tako što se biljke samo poseku i ostave da istrule na površini zemljišta.
“Zelenišno đubrenje daje bolje efekte kada se primenjuje zajedno sa drugim vrstama đubriva kako organskim, stajnjak i kompost, tako i mineralnim. Stajnjak primenjen zajedno sa zelenišnim đubrenjem potpomaže i ubrzava dejstvo zelenišnog đubriva. Unošenjem fosfornih i kalijumovih mineralnih đubriva zajedno sa zelenišnim đubrivom se može postići optimalna količina hraniva u zemljištu”, rekao je naš sagovornik.
Kako ističe Stankvić, povećanje prinosa gajenih useva nakon primene zelenišnog đubrenja je sporo, dok se značajnije povećanje zapaža posle njegove uzastopne primene od nekoliko godina. Ovo vrsta đubrenja je veoma značajna zbog jeftine proizvodnje sa malim ulaganjima rada i zbog nepostojanja trasportnih troškova koje imamo pri đubrenju drugim vrstama organskih đubriva.
