Ove godine, žetva kukuruza u Srbiji počeće ranije nego u prethodnim sezonama, sa očekivanim početkom već sredinom avgusta, što je više od mesec dana pre nego što je uobičajeno za klimatski povoljnije godine. Kukuruz, koji je tradicionalno jedan od najvažnijih izvoznika deviznog priliva za Srbiju, pretrpeo je značajnu štetu zbog suše i nepovoljnih vremenskih uslova, sa veoma malo padavina. Proizvođači navode da su klipovi mali, delimično prazni i sa vrlo malo zrna, što će direktno uticati na poskupljenje stočne hrane, a samim tim i na rast cena mesa.
Lokalni izveštači navode da čak i ukoliko dođe do većih padavina, kukuruz se neće oporaviti u mnogim delovima Srbije, gde je rod prepolovljen ili ga praktično nema na nekim njivama. Zbog toga se proizvođači već pripremaju za žetvu, kako bi spasili bar deo ovogodišnjeg roda. U Subotici, poljoprivrednici su već počeli sa siliranjem kukuruza, odnosno usitnjavanjem biljne mase koja će se koristiti za ishranu goveda. Slična situacija je i u drugim delovima Vojvodine, gde se sve više vide prazne njive koje su do skoro bile pod kukuruzom.
Stanje kukuruza u Srbiji (a i šire)
U proseku, Srbija godišnje proizvede oko šest miliona tona kukuruza, a prošla godina bila je uspešna za proizvođače ove kulture, sa dobrim prinosima i značajno boljim rezultatima nego 2022. godine. Međutim, stručnjaci kažu da je teško proceniti koliko će ovogodišnji prinosi biti, ali je izvesno da su klimatske promene imale negativan uticaj i da rod neće biti zadovoljavajući u većem delu zemlje.
Izveštaji iz Evropske unije takođe nisu optimistični. Prema podacima Udruženja „Kopa Kogeka”, situacija nije dobra. Naime, ukupna površina namenjena proizvodnji žitarica u EU za 2024. godinu biće smanjena za 3,5% u odnosu na 2023. Ovaj pad će uticati na većinu glavnih useva, s izuzetkom raži i ovsa. Generalno, predviđa se smanjenje ukupne proizvodnje žitarica u EU za 4,7% u odnosu na prethodnu godinu. Dakako se očekuje blago povećanje zasejanih površina pod kukuruzom za 1,3%. Međutim, i pored ovoga, prinosi će se smanjiti za 1,8%. A upravo ova promena će dovesti do ukupnog pada roda za 0,5%.
Ovo smanjenje je uglavnom rezultat smanjenja zasejanih površina i prinosa glavnih useva. Pritom treba istaći da su kukuruzne površine jedne od retkih koje beleže povećanje. Ipak, suša koja pogađa veliki deo evropskih zasada kukuruza verovatno će dovesti do još lošijih rezultata od predviđenih. Ova sezona predstavlja ozbiljan izazov za poljoprivredu, kako u Srbiji, tako i u širem evropskom kontekstu. Zbog toga je neophodno prilagoditi se novim klimatskim uslovima i uložiti napore u očuvanje poljoprivredne proizvodnje.
Izvor: Politika
