Klimatske promene i dugotrajni toplotni talasi koji su ove godine pogodili Vojvodinu primorali su poljoprivrednike da ranije nego prošle godine pripreme svoje mašine za žetvu suncokreta i berbu kukuruza. Zbog neuobičajeno visokih temperatura i manjka padavina, sezona će početi pre očekivanog roka, što će rezultirati smanjenim prinosima.
Kontinuirane vrućine, sa temperaturama koje su često prelazile 37 stepeni Celzijusa, ubrzale su sazrevanje useva, dok je nedostatak kiše dodatno pogoršao situaciju. Poljoprivrednici strahuju od znatno manjih prinosa u poređenju sa prethodnim godinama, što potvrđuje sve veći uticaj klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju u regionu.
Da li ratarstvo zavisi od suncokreta…
Suncokret i kukuruz su ključne kulture za mnoge poljoprivrednike u Vojvodini. Samim tim će predstojeća žetva i berba biti ključni pokazatelji sposobnosti poljoprivrednog sektora da se nosi s izazovima koje donose klimatske promene.
Poljoprivrednici su svesni da će ovogodišnji prinosi zavisiti ne samo od njihovog truda i znanja, već i od vremenskih uslova na koje ne mogu da utiču. Očekivanja su podeljena između nade i straha, u zavisnosti od raspodele ovogodišnjih padavina, koje su bile neujednačene širom Vojvodine, posebno na severu Bačke i Banata.
Direktor kompanije Meteor Commerce, Jeca Ilić, ističe da je situacija za prolećne useve bila povoljna do kraja maja, ali je nepovoljan jun, a posebno početak jula sa toplotnim talasima, poremetio stanje useva, naročito suncokreta i kukuruza. Suncokret je u nešto povoljnijoj situaciji u Zapadnobačkom okrugu, gde se očekuje solidan rod, iako će smanjenje prinosa biti posledica toplotnih talasa.
Ilić naglašava da je zabrinut za ekonomski položaj poljoprivrednika. On ističe trenutne cene suncokreta koje su na granici ekonomske isplativosti. Očekuje se da će cena suncokreta biti oko 350 evra po toni, veli on, sa prinosima od oko 2,5 tone po katastarskom jutru. Ali su, kako on kaže, moguće površine sa znatno manjim prinosima.
…ili od kukuruza?
Situacija sa kukuruzom je mnogo komplikovanija. Većina većih proizvođača u Srbiji oslanja se na proizvodnju kukuruza i soje, pa je pozicija ovih kultura ključna za celokupnu poljoprivredu. Iako su krajem maja očekivanja bila izuzetno visoka, predviđanja su se smanjila na ispod prosečne prinose u Vojvodini.
U Zapadnobačkom okrugu suša nije bila toliko izražena, ali su danonoćne visoke temperature značajno smanjile prinose i sprečile razvoj kukuruza. Postoji zabrinutost zbog oštećenja na klipovima kukuruza i potencijalne pojave toksina, što bi moglo dodatno smanjiti kvalitet roda.
Direktor Poljoprivredne stručne službe Subotica, Damir Varga, obratio se medijima za reč. On navodi da vremenski uslovi nisu bili u potpunosti naklonjeni usevima, sa nedostatkom padavina i dva toplotna talasa. U Subotici je zasejano oko 33.500 hektara kukuruza i 7.700 hektara suncokreta, veli on. Ali se zbog neujednačenih padavina i prisilnog sazrevanja očekuju niži prinosi. Delovi atara oko Đurđina, Žednika i Tavankuta su bolje prošli sa padavinama. Ali i pored toga, prinosi dakako neće biti vrhunski, premda se očekuje oko 8 tona po hektaru.
Ključna neizvesnost ostaje kako će se cena i kvalitet ovih kultura razvijati na tržištu. Ta cena će direktno uticati na ekonomski položaj poljoprivrednika u regionu.
Izvor: Agropress
