11343332030786304548

♩♪♫Svak je paor ozarena lica kad mu rodi sveža borovnica♩♪♫

Link kopiran u privremenu memoriju!

Mladenovac, sa svojim velikim plastenicima, se nešto omilio Srđanu, toliko da je posetio proizvođača borovnica Aleksandra Milića. Milić je ekipu „Bolje zemlje“ dočekao domaćinski, sa sopstvenom pričom kako je život proveo od fotografije do uzgoja crnog okruglog zlata.

Borovnica: nije težak posao, a rezultata vazda

Prema rečima našeg domaćina, u njegovom plasteniku (dakako, opremljenog putem firme „Acflex“) se samo i isključivo borovnica uzgaja. Nekoliko sorti je prisutno, a sam Milić ističe da ima i jedno probno polje, tzv. demo field, gde isprobava različite tehnike i vrednuje rezultate. Tu je, kako je naveo, probao drugačiju gustinu plodoreda, te drugačije saksije, drugačije načine sađenja, tretiranja i slično.

Milićev život je, kako apostrofira, jedna serija novih iskustava, isprobavanja svega vezanog za jednu temu. Njegovu proizvodnju je, veli on, otpočeo potpuno neupućen, sa limitiranim brojem informacija i mnogo dobre volje. Već u prvih par godina je stagnirao sa proizvodnjom, ali je upornost prevagnula i već dugi niz godina iz njegovog plastenika plodovi se samo nižu.

Izvor: Bolja zemlja

U njegovo vreme, veli Milić, nije bilo mnogo načina da se nauči o uzgoju borovnice, jer je to bila relativno nova kultura. Samim tim, svoje iskustvo rado deli sa svima zainteresovanim da se uključe u proces, iako bi mu eventualno postali konkurencija.

A o konkurenciji takođe govori s izvesnim elanom. Naime, kako ističe, srpski borovničari zapravo jako dobro posluju, ali imaju direktne konkurente u proizvođačima iz Španije i Marika. Njihova biljka, spremno ističe Milić, je na zavidnom nivou kvaliteta, te treba tempirati tržište pre nego što se ista počne prodavati u letnjem periodu širom Evrope.

Izvor: Bolja zemlja

Kao jedan od najvećih problema, Milić je naveo radnu snagu. Naime, tvrdi on, mali je broj zainteresovanih berača, a i onda im fali edukacija i veština. Naš sagovornik je apostrofirao da učinak manji od 30-35 kg po osobi tokom berbe dovodi do finansijskih gubitaka. Pritom, na Zapadu se berači plaćaju i do 12 evra po radniku. A to je velika cifra koju izvesni proizvođači ovde jedva mogu da iznesu.

Interesuje vas šta je još Milić otkrio našem Srđanu tokom razgovora? Zapratite naš YouTube kanal, i kasti će vam se samo!

Tagovi