Na njivama Šumadijskog okruga glodari mogu da predstavljaju ogroman problem koji bi se trebalo što pre adresirati, iako je setva ozimih useva obavljena tek na malom broju parcela. Trenutno se na skali učestalosti pojavljivanja glodara u ovom području opisuje kao veoma ograničeno ili nisko.
Stručnjaci iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Kragujevac su se obratili ratarima saopštenjem o situaciji sa glodarima. „Preporučuje se oprez u narednom periodu, jer će poljski miševi i voluharice nakon setve i nicanja useva preći na zasejane parcele i hraniti se mladim biljkama. Osim strnina i lucerke, ugroženi su i mladi voćnjaci. Najpouzdaniji metod za određivanje brojnosti je obilazak njiva i broj uočenih rupa. Kada broj rupa pređe od 10 do 50 u slučaju poljskog miša, i od 10 do 500 aktivnih rupa za voluharicu, po hektaru, potrebno je reagovati postavljanjem otrovnih mamaca,“ apostrofira se u saopštenju.
Glodari problem za celu Šumadiju
Broj aktivnih rupa za utvrđivanje brojnosti poljskih glodara deli se na pet kategorija, a opisno od vrlo niske do vrlo visoke. Te kategorije su sledeće:
- I kategorija: vrlo niska:
- Poljski miš – do 10 rupa
- Poljska voluharica – do 10 rupa
- II kategorija: niska:
- Poljski miš 10 do 50
- Poljska voluharica 10 do 500
- III kategorija: srednja:
- Poljski miš od 50 do 500
- Poljska voluharica 500 do 5000
- IV kategorija: visoka:
- Poljski miš 500 do 2000
- Poljska voluharica 5000 do 20 000
- V kategorija: vrlo visoka:
- Poljski miš 2 000 do 10 000
- Poljska voluharica 20 000 do 50 000.
Rupe ova dva glodara se razlikuju po tome što voluharice oko ulaza u rupu imaju utabane staze, dok poljski miševi nemaju takve staze. Takođe, aktivne rupe se razlikuju od neaktivnih po tome što se otvori zatrpavaju zemljom, a zatim se ponovo provere nakon nekoliko dana.
„Ukoliko broj rupa pređe II kategoriju stavljaju se mamci, koji se zatrpaju, kako se ne bi otrovale domaće životinje ili divljač. Brojnost glodara na poljima može da se smanji i češću obradu zemljišta, zaoravanje žetvenih ostataka i uništavanje korova. Takođe, treba očuvati vrzine, šumarke i izbegavati nepotrebnu seču stabala, na kojima obitavaju ptice grabljivice, koje su prirodni neprijatelji glodara“, naglašava zaštitar bilja u PSSS Kragujevac Lidija Vulović.
Izvor: Dobro jutro
