Zaštitari bilja navode evropsku i američku školu u borbi protiv bolesti voća u zavisnosti od toga koliko je ervinija uzela maha. Oba pristupa obuhvataju eliminaciju zaraženih grana, ali se to sprovodi u različitim periodima godine. U voćnjacima gde je prisutan ozbiljan napad bolesti poput ervinije, primenjuje se metoda poznata kao američka škola, posebno kada su temperature vazduha ispod nule.
Verko Kačarević, inženjer zaštite bilja i voćar iz Vinče kod Topole, dao je za „Dobro jutro“ izjavu o erviniji. „Po američkom učenju u takvim voćnjacima ne treba ništa dirati do zime. Kada temperatura padne ispod minus 5 stepeni, pa sve do minus 10, treba skidati osušene delove, jer bakterija tada miruje. Zaražene delove treba iznositi van parcele i spaliti ih,“ naglasio je Kačarević.
Izvor: Wikimedia Commons
Kako on tvrdi, evropska škola se primenjuje kada je manji nalet ervinije. Zaraženi delovi se odmah seku u toku sezone, potom se izbace iz voćnjaka i obavezno spale. „Osušene delove treba seći 30 do 40 centimetara do u zdravo tkivo. Makaze u oba slučaja posle svakog sečenja treba dezinfikovati u varikini ili alkoholu od 90 procenata,“ izjavio je Kačarević.
Ervinija česti problem
Prema njegovim rečima, ervinija je ciklična bolest. Posle jakog napada miruje oko šest-sedam godina, a da u biljku ulazi preko žiga tučka. „Bolest je najagresivnija u mladim zasadima starosti tri do četiri godine. Izaziva brzo i naglo sušenje grana,“ rekao je Kačarević. „Bakterija uđe u vodilicu i dolazi do sušenja celog stabla. Kod starijih zasada bolest se nalazi na periferiji, te su u takvim voćnjacima manje štete. Na našem tržištu nema registrovanih sredstava u borbi protiv ervinije. Preostaju samo bakarni preparati, koji ne utiču na tok bolesti, već samo povećavaju otpornost biljke“
U starijim voćnjacima preporučuje se upotreba bakarnih preparata, ali u ograničenim količinama, u rasponu od 500 do 600 grama po hektaru. Ovi preparati delimično deluju protiv ervinije, ne stvarajući istovremeno probleme na plodovima.
„Kod propisanih doza dobijaju se šugavi i mrežasti plodovi. U mladim zasadima bez ploda prska se u propisanim dozama. Prednost treba dati preparatima na bazi bakar-hidroksida pošto su za nijansu mekši. Za razliku od Evrope, u SAD je registrovan streptomicin sulfat koji se primenjuje preventivno u toku cvetanja. Međutim, kod nas nije registrovan antibiotik, koji bi bio delotvoran. Reč je o karantinskoj bolesti, i ako dođe do nekontrolisanog širenja i prenosa na susedne voćnjake, nadležni mogu narediti krčenje zasada,“ veli Kačarević.
Prvi znaci bolesti mogu se uočiti u ranom proleću, posebno na tek procvetalim cvetovima. Ti cvetovi pokazuju vlažan izgled, venu, postaju rugozni i dobijaju tamno-mrku boju. Drugi simptom postaje vidljiv otprilike mesec dana nakon cvetanja, manifestujući se crnim listovima na izdancima, koji brzo uvenu i osuše se. Patogen se širi na grane, stablo i koren. Kora poprima crveno-smeđu nijansu, širi se, puca, dok plodovi prelaze u smeđu boju i ispuštaju bakterijski sadržaj.
Izvor: Dobro jutro
