Konkurencija na svetskom tržištu žitarica je prejaka, a ni pšenica se više ne izvozi tako lako, vele evropski proizvođači. Sunčica Savović, direktorka Udruženja „Žita Srbije”, je jako dobro upoznata sa situacijom, te je za dnevni list „Politika“ podelila sopstveno mišljenje o ovoj uvek gorućoj temi.
„S tim u vezi je i poslednja informacija da Francuska nije dobila tender u Egiptu. Njihova ponuda za prodaju pšenice bila je za sedam dolara po toni viša od konkurencije, tako da su ponovo pobedile Ukrajina i Rusija,“ naglasila je Savović. „I ne samo na poslednjem, Rusi prednjače na velikom broju proteklih tendera i eventualno uskoče Rumuni.“
Izvor: emisija Farma
Pšenica, izvoz i lamenti Evropljana: detaljnije
Zaključkom 2023. godine na evropskim berzama registrovan je pad cena u odnosu na decembar 2022, smanjenje je bilo značajno kod pšenice (za 39%), kukuruza (za 49%) i uljane repice (za 33%). Ovakav trend izaziva nezadovoljstvo među poljoprivrednicima u mnogim državama, s obzirom na očekivanja o boljim prihodima. Postavlja se i pitanje o izazovima s kojima se suočava srpska pšenica u procesu pronalaženja kupaca.
„Naravno. U otvorenoj tržišnoj ekonomiji što važi za ostale, važi i za nas. Kako za proizvođače, tako se sudbina preslikava i na trgovce, skladištare, na izvoznike. Svuda je situacija ista i proizvođačima je praktično nemoguće da pokriju troškove,“ apostrofirala je Savović.
Ona ističe da u zadnjih 17 godina, koliko je angažovana u ovom sektoru, ne pamti da se cena pšenice u intervalu od žetve pa tokom sledećih šest meseci praktično nije menjala, zadržavajući se u istom opsegu od 18,30 do 18,50 dinara za stočnu pšenicu do 21,50 dinara za kvalitetnu pšenicu, koja se koristi u mlinarskoj i pekarskoj industriji. „Cena se jednostavno ne pomera. Tempo izvoza je bukvalno isti šest meseci ove tržišne godine kao i dve prethodne,“ veli ona.
Sirove brojke
Prema prognozama, predviđa se tek 0,84% manja svetska proizvodnja pšenice ove godine, uz smanjenje izvoza za 6%, što implicira opadanje tražnje. Srbija je u periodu od 1. jula do kraja 2023. izvezla 576.000 tona pšenice i brašna prema zrnu. Na godišnjem nivou, potrošnja pšenice iznosi najviše 1,7 miliona tona. Savović ističe da je započeta godina obiluje rekordnim zalihama žita. Kada se sve uzme u obzir, to znači da je trenutno dostupno više od dva miliona tona pšenice i brašna za izvoz i završne zalihe do jula ove godine, pri čemu su potrebe domaćeg tržišta u potpunosti pokrivene.
„Ako se ovakav izvozni tempo nastavi, eto nama treće rekordne godine sa završnim, odnosno početnim zalihama pšenice koje će biti veće od 1,5 miliona tona, i to je jako verovatan scenario,“ dodaje ona.
Ovakvo stanje u vezi sa proizvodnjom pšenice u Srbiji nije zabeleženo u ranijim sezonama, dodaje ona. Naravno, treba uzeti u obzir masovnost uzgoja i dvostruko veću proizvodnju u odnosu na potrošnju. Silosi su prepuni, a postoji zabrinutost da će kvalitet brzo opadati. Savovićeva predlaže popis svih silosa i skladišta, organizaciju zakonske regulative za skladištenje pšenice prema kvalitetnim grupama, kako bi se sačuvao kvalitet i postigle bolje cene. Takođe, apeluje na isključenje “Luke Pančevo” sa liste područja zahvaćenih afričkom kugom svinja kako bi se povećao izvoz.
„I da tamo počnu da se izdaju veterinarski sertifikati za izvoz stočnih žitarica jer je ona prethodne dve godine bila glavna tranzitna luka za izvoz. Veće količine robe su izašle odatle nego iz Novog Sada. Na rešavanju ovog problema već dugo radimo,“ zaključila je Savović.
Izvor: Politika
