Savez pčelarskih organizacija Srbije je 3. novembra 2011. godine izradio analizu proizvodne cene meda u domaćim uslovima, upravo za tu godinu. Analiza je odrađena za potrebe Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u planiranju podrške pčelarskoj proizvodnji.
Sve je proračunato za pčelinjak od 100 LR košnica usmerenih na proizvodnju meda, s jednom stacionarnom i dve selidbene pčelinje paše. Pčelar, koji je dobro obučen (troškovi obuke nisu uključeni), posvećuje se isključivo ovom poslu, uz pomoć još jednog člana porodice. Penzioni doprinosi se odnose samo na pčelara. Prosečna godišnja investicija po košnici iznosila je 80,23 evra 2011. godine.
Sada je SPOS ponovo izračunao troškove godišnjih ulaganja za isti pčelinjak, uzimajući u obzir trenutne cene. Rezultat je da je investicija porasla na čak 114,81 evra, što predstavlja povećanje od 43% u poslednjih 12 godina.
„Cifra je dramatično veća. U okviru troškova skoro sve je poskupelo, ali ima i nekoliko stvari koje su ostale potpuno iste, ali i par njih koje su pojeftinile (recimo troškovi sređivanja prostorija u domaćinstvu radi legalne prodaje meda, jer se SPOS izborio kod nadležnih da se ta sfera maksimalno liberalizuje po uzoru na EU), dok je jedan trošak u potpunosti nestao (pašarina za koju se SPOS izborio kod nadležnih da se ukine),“ naglašavaju članovi SPOS-a.
Prosečni prinos meda 32kg
Ovo je samo jedan od mnogih modela pčelarenja. Svako može koristiti tabelu za izračunavanje troškova proizvodnje prema svom ličnom pristupu pčelarenju. Međutim, SPOS je izuzetno precizno izračunao prosečne vrednosti.
Amortizacija se, u zavisnosti od opreme, kreće u rasponu od 10 do 12,5 godina. Ono što se jednom investira za celokupno pčelarsko iskustvo, računa se deljenjem na 30 godina, što je prosečan produktivan profesionalni vek pčelarenja u Srbiji.
Prosečan prinos meda po košnici iznosi 32 kg, s obzirom na to da postoje godine bez prinosa, godine s većim zimskim gubicima i slično. Uvek postoji prosečno jedna trećina košnica koja nije dovoljno razvijena za sakupljanje hrane – do maksimuma, bez obzira na napore pčelara, jer to je čisto biološki faktor.
Šta je uračunato, a šta ne
Svi troškovi su minimizirani u ovom proračunu. Razmatrano je seljenje košnica jednim kamionom, iako većina pčelara koristi dva kamiona sa po 50 košnica, što dovodi do duplo većih troškova selidbe. Kamion za selidbu je iznajmljen, pa su i ti troškovi dodatno uključeni.
Nisu obuhvaćeni troškovi maloprodaje, marketinga, mogućih krađa koje postaju učestalije, kao ni troškovi osiguranja proizvodnje. Takođe, nisu uzeti u obzir ni rad pčelara, koji se računa kroz potencijalni prihod i predstavlja se kao neto plata. Sa ukupnim prinosom od 32 kg meda po košnici, cena kilograma meda na ovakvom pčelinjaku iznosi 3,59 evra kada se suma ulaganja podeli sa prinosom, u poređenju sa 2,51 evra pre 12 godina.
Ako pčelar proda med po prosečnoj ceni od 9 evra u maloprodaji (1.000 kg) i 3,2 evra u velikoprodaji (2.040 kg, zbog gubitka od 5 košnica koje ne daju prinos), što je najbolji mogući prosek cene bez obzira na vrstu meda, ukupni prihod iznosi 15.528 evra, dok su troškovi 11.481 evra. Ovo rezultira zaradom od 4.047 evra godišnje ili mesečnom neto platom od 337,25 evra. U 2011. godini, mesečna neto plata iznosila je 140,75 evra. Ali realno povećanje nije toliko veliko zbog globalnih fluktuacija cena evra, rasta troškova života i inflacije.
Izvor: AgroTV
