Poljoprivrednici su se obradovali snežnim padavinama, taman da pšenica napreduje. Ali je radost bila kratkog daha, jer su polja opet gola. Ratar Dorel Margu ističe da bi bilo korisno za tek niklu pšenicu da ima manje oscilacija u temperaturama. Ove temperaturne promene sprečavaju snežnom pokrivaču da adekvatno štiti pšenicu od niskih temperatura i jutarnjih mrazeva.
Margu obrađuje pedesetak hektara zemlje u ataru Alibunara, selo Lokve, kako svoje, tako i zemlje iz zakupa, a oko polovine površine je pod pšenicom. Naglašava da je potrebno više snega na njivama, kako bi se očuvala toplota, neophodna za sprečavanje jakih mrazeva, ali i za očuvanje potrebnih rezervi vlage u zemljištu.
„Pšenica se u prethodnom periodu, zbog više toplog nego hladnog vremena dobro izbokorila, ali ne bi valjalo da nastavi sa rastom,“ dodaje Margu. „Bolje bi bilo da miruje. Sneg kao toplotni izolator taman je ušuškao useve, ali sve je to kratko trajalo. Mi smo ga ovde imali u dva navrata nekoliko dana, a i tada je bio manje od desetak centimetara, koliko bi trebalo da bude. Ovako, pribojavamo se da bi moglo doći do oštećenja nadzemne lisne mase. To je neko iskustvo iz ranijih godina mada nam zime nisu ni blizu onim ranijim. S druge strane, dobro je što je bar temperatura u minusu stegla plastice brazdi, jer će se tako na proleće zemljište za druge kulture lakše pripremiti za setvu.“
Južnobanatska pšenica već trpi nalete životinja
Dok je sneg još bio na njivama, Margu se spremao da iskoristi vremenske prilike i propisno prihrani pšenicu. To su preporuke stručnjaka koje je dobio, a prema kojima treba iskoristiti snežne padavine i blage mrazeve kako bi obavio prvo prihranjivanje biljaka, pod uslovom da ostali meteorološki faktori to dozvole. Prvo prihranjivanje useva bi, po njegovim rečima, uključivalo najmanje 50 kilograma azotnog mineralnog đubriva po hektaru, dok bi kasnije dodao još 30–40 kilograma, prilagođavajući količinu prema stručnoj proceni.
„Nešto uree sam već kupio. Nešto još moram da kupim. Ali prvo ću da napravim jednu analizu da vidim, koliko čega zemljištu treba. To je dobra praksa jer je đubrivo skupo, pa da se ne baca ako ne treba. Da bi se sve stiglo u ovim uslovima, prednost dajemo urei, jer njoj treba više vremena da odradi posao. Sada ću ipak sa bacanjem đubriva malo da sačekam dok se zemlja ne prosuši, jer mašine ne mogu u blato,“ dodao je zemljoradnik.
Meteorolozi su najavili nastavak snežnih dana, što dodatno brine ratare zbog pojave štetočina. Iako je sneg koristan kao efikasan izolator za sve ozime kulture, na parcelama gde nije sprovedeno suzbijanje miševa može doći do problema. Naš sagovornik ističe da ovi glodari odlično funkcionišu u svim uslovima dok tragaju za hranom, prouzrokujući značajnu štetu.
„Ja sam njive malo obišao, koliko se moglo i naišao sam na aktivne rupe od poljskog miša i voluharice. Tako pod hitno mora da se postave mamci po uputstvu. Ali će i za to morati da se sačeka da se zemlja prosuši,“ zaključio je Margu.
Izvor: Politika
