Stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Vladimir Aćin je za Radio Novi Sad podelio svoja mišljenja o trendovima u ratarstvu. Kako je istakao, živimo u vremenu klimatskih i društvenih promena u svetu. Zato je bitno sačuvati stare sorte pšenice koje su plod domaćih stručnjaka genetičara.
U početku izjave, Aćin je dao svoju preporuku na trenutne klimatske uslove i stanje zemljišta. „Što se tiče obrade strnih žita, pšenica ne zahteva oranje kao takvo. Ona podnosi i neke od redukovanih sistema obrade,“ naglasio je Aćin. „Kao recimo tanjiranje koje je dosta zastupljeno u našim uslovima. Naravno da sistem obrade treba prilagoditi samom tipu zemljišta. Proizvođači znaju najbolje kakve su njihove parcele, kao i stanje vlage. U sušnim uslovima bolje rezultate daje redukovana obrada dok opet u vlažnim uslovima je plug bolji. Naravno, klasična obrada oranjem je skuplja. A s obzirom i na cenu pšenice i na to kolika su trenutna ulaganja, veliki broj proizvođača će izbegavati klasičnu obradu.“
Aćin o klimatskim promenama
U nastavku izjave, Aćin se dotakao i prihrane zemljišta pred setvu. „Ali opet, vraćamo se na đubrenje. Za što bolje unošenje đubriva koja su tako rasturena po površini zemljišta je najbolje orati da se đubriva nađu u zoni budućeg korenovog sistema biljaka. I evo, fosfor i kalijum vezuju se za zemljište, nisu pokretna po profilu zemljišta kao azot. Vi jeste pođubrili, ali ako ih niste uneli u zonu korenovog sistema, ona te godine ostaju nedostupna za biljke strnih žita,“ naveo je Aćin.
Kako je istakao, ove godine zbog klimatskih promena ratari mogu da očekuju glodare na njivama. „Prvi znaci su da će ih biti. Nije ih toliko bilo prethodne proizvodne sezone. Međutim, ove godine vidimo da ih ima na parcelama, tako da je vrlo moguće da će njihova brojnost biti ogromna i da će praviti problem,“ apostrofirao je stručnjak.
Izvor: Wikimedia Commons
Čuvanje semena je takođe bilo tema razgovora. Aćin je dao svoje mišljenje o „banci gena“ u srpskom agraru. „Klimatske promene i sve veća varijabilnost klimatskih činilaca utiču na to da se zapitamo šta će biti sa našim sortama, pre svega starim vrstama,“ naglasio je, bazirajući se na strna žita. „Upravo iz tog razloga postoji nacionalna banka gena. Institut za ratarstvo i povrtarstvo je ima, deponovan je određeni broj sorta različitih biljnih vrsta u našu banku. Međutim, istakao bih da smo pre dve godine prvi iz Srbije deponovali semena u jednu od svetskih banki gena koja se nalazi na arhipelagu Svalbard koji pripada Norveškoj.
Prema rečima stručnjaka, pomenuti arhipelag se nalazi blizu Severnog pola „U pitanju je stari rudnik čija je namena promenjena u banku gena gde se iz najvećeg broja zemalja sveta nalaze sorte starih biljnih vrsta. Srbija je tamo deponovala 96 sorti strnih žita,“ naglasio je Aćin.
Izvor: RTV
