Gde to opet nasrće afrička kuga svinja u Srbiji? Kako stojimo sa premijama za mleko? Vojvodina i Šandong? Subvencije i pojačanje? Vesti za četvrtak? Znak pitanja? Još jedan znak pitanja? Novi pasus?
Afrička kuga svinja? Ne, nije gotovo!
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Uprava za veterinu, donelo je 17. jula odluku kojom se deo teritorije opštine Kovin proglašava zaraženim područjem zbog afričke kuge svinja. Područje u radijusu od najmanje 3 km od žarišta zaraze u naselju Kovin, opština Kovin, Južnobanatski upravni okrug, proglašava se zaraženim područjem jer je afrička kuga svinja zabeležena kod domaćih životinja.
Područje u radijusu od najmanje 10 km od žarišta zaraze u naselju Kovin proglašava se ugroženim zbog afričke kuge svinja kod domaćih svinja i obuhvata naselja: Skorenovac, Pločica, Gaj i Malo Bavanište u opštini Kovin, Južnobanatski upravni okrug; naselja Smederevo, Kulič, Lipe i Šalinac na teritoriji grada Smedereva, Podunavski upravni okrug; te naselja Dubravica i Batovac na teritoriji opštine/grada Požarevca i naselje Ostrovo u gradskoj opštini Kostolac, Grad Požarevac, Braničevski okrug. Pored toga, lovište „Južni Banat – Zapad“, koje se nalazi na teritoriji opštine Kovin, Južnobanatski upravni okrug, proglašava se područjem visokog rizika zbog afričke kuge svinja.
Pitanje premija; Glamočićeve izjave
Protekle dve nedelje bile su izuzetno turbulentne za poljoprivredni sektor u Srbiji. Održano je Javno slušanje o pravednoj raspodeli budžeta, sukobila su se mišljenja stočara i ratara, i održan je sastanak sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede. Ipak, na kraju, nisu svi bili zadovoljni postignutim dogovorom.
Kako smo već pisali, stočari su izrazili nezadovoljstvo nakon postignutog dogovora, smatrajući da su zapostavljeni u korist ratara. Dodatnu uznemirenost izazvale su glasine o mogućem ukidanju premija za mleko, što je Dragan Glamočić, savetnik za poljoprivredu i agrarnu reformu u Predsedništvu, demantovao kao neistinu.
Udruženje proizvođača mleka Mačvanskog okruga najavilo je da će ponovo tražiti sastanak sa ministrom Aleksandrom Martinovićem zbog ovih pitanja. “Neshvatljivo je da država ulaže u biljnu proizvodnju u trenutku kada imamo manjak mleka i mesa, a višak žitarica”, navode oni.
Dodaju da je potrošnja goriva na stočarskim farmama znatno veća nego u ratarskoj proizvodnji, stoga traže da dobiju gorivo po grlu bez akcize. Skupština Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga takođe insistira na regresu od 150.000 dinara po junici prvotelki iz domaćeg odgoja.
Predstavnici ovog udruženja naglašavaju da su u stalnom kontaktu sa savetnikom predsednika Draganom Glamočićem, koji je inicirao ponovni sastanak sa ministrom i ponudio svoje posredovanje kako bi se pronašlo rešenje prihvatljivo za sve strane. Profesor Glamočić je još jednom uverio sve prisutne da ukidanja premija za mleko neće biti.
Dodatnih 3,67 milijardi dinara
Ministarstvu poljoprivrede biće prebačeno 3,67 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve za dodelu podsticaja u biljnoj proizvodnji i raspisivanje drugog javnog poziva za premiju za mleko. Prema rešenju objavljenom u Službenom glasniku, ovaj novac je prvobitno bio namenjen Ministarstvu poljoprivrede za druge programe i aktivnosti. Konkretno, 3.558.853.000 dinara bilo je predviđeno za podsticaje u okviru mera ruralnog razvoja, dok je 112.065.000 dinara bilo namenjeno za subvencije u okviru projekta IPARD. Sada se ova sredstva prenose u tekuću budžetsku rezervu i zatim raspoređuju Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravi za agrarna plaćanja, kako bi se obezbedila nedostajuća sredstva potrebna za dodelu podsticaja u biljnoj proizvodnji i raspisivanje drugog javnog poziva za premiju za mleko, navodi se u rešenju.
Prošle nedelje održan je sastanak premijera Miloša Vučevića sa predstavnicima sedam udruženja poljoprivrednih proizvođača. U razgovoru su učestvovali članovi udruženja „Stig“ Požarevac, „Naše mleko“, „Složni Pidikanci“ Bavanište, „Brestovački ratari“, „Spas i opstanak Zapadne Srbije“, „Proizvođači mleka Šumadije i Pomoravlja“ i „Severni Banat“ Kikinda.
Na tom sastanku postignut je dogovor o subvencijama i izdvajanjima pomoći za poljoprivrednike, kao i o rešavanju problema upisa parcela u E-agrar „po drugom osnovu“ zbog nerešenih vlasničkih odnosa i nemogućnosti sklapanja ugovora prilikom zakupljivanja zemlje za obradu. Dogovoreno je i smanjenje kvota za uvoz mleka i mlečnih proizvoda, hitno uređenje berze, a za narednu nedelju zakazan je sastanak o otežanom izvozu jestivog ulja.
Bratimljenje u znaku ekonomskog jačanja
Saradnja između Vojvodine i Šandonga biće intenzivirana i proširena, s posebnim naglaskom na poljoprivredu i ruralni razvoj. O tome je razgovarano tokom susreta pokrajinskog sekretara za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Aleksandra Sofića, sa delegacijom kineske provincije Šandong, koju je predvodio zamenik generalnog direktora Kancelarije za spoljne poslove, Lin Hajbin.
Izvor: CGTN
Dosadašnja saradnja Vojvodine i Šandonga obuhvata brojne konkretne aktivnosti, naročito u oblasti infrastrukture i trgovine. Jedna od tih aktivnosti je kongres o bezbednosti hrane, koji će biti organizovan u oktobru u Novom Sadu. U septembru će Vojvodina biti domaćin visokoj delegaciji iz Šandonga. Tada će biti potpisan memorandum o uspostavljanju zajedničke komisije za poljoprivredu i ruralni razvoj između dve pokrajine. Tom prilikom, takođe će biti potpisani sporazumi o saradnji između univerziteta i održana velika ekonomsko-trgovinska konferencija. Sastanak će okupiti preko 100 kompanija iz Šandonga, kao i isto toliko privrednika iz Vojvodine.
U oktobru će u Jantaiju, u Šandongu, zvanično biti potpisan sporazum o bratimljenju dve regije. Kineska strana je predložila zaključivanje sporazuma o zajedničkom razvijanju industrije za preradu povrća. Razgovaralo se i o uzgoju, razvoju tehnologija i saradnji u oblasti stočarstva, živinarstva i cvećarstva.
Sastanku su prisustvovali predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Razvojne agencije Vojvodine, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i Instituta Biosens.
