Agava je biljka iz istoimenog roda, deo porodice Agavaceae. Zbog karakterističnih bodlji koje rastu uz rub listova, kao i činjenice da mladice nastaju iz osnove stabla nakon što prvobitna biljka donese plod i ubrzo potom uvene, agava je dugo svrstavana u kaktuse. I premda ima sličnih karakteristika sa dotičnim biljkama, agava nije kaktus.

Premda ćemo sve podvrste agave naći na američkim kontinentima i na karipskim ostrvima, ove biljke mogu da uspevaju i u umerenoj klimi poput srpske. Ovaj članak će poslužiti kao uvodnik u agavu za čitaoce koji su zainteresovani za lični uzgoj i upotrebu ove biljke.

Uzgoj agave

Glavna vrlina agave je ta što se lako uzgaja, bilo u saksiji, bilo na širem otvorenom prostoru poput plantaže. Ovde ćemo se držati druge varijante, poželjne za svakog ko želi da uzgaja agavu u komercijalne svrhe.

Agava najčešće raste u rasponu širine od 4 metara, tako da bi minimalan prostor između dve sadnice trebalo da iznosi najmanje 1 m. S obzirom da raste u predelima bez mnogo padavina, agava ne zahteva mnogo zalivanja. Štaviše, ukoliko tokom svog rasta biljka dobije više od 150 mm padavina, onda treba izbegavati zalivanje najmanje naredne dve sedmice, dok se zemljište ne isuši kako treba. Đubrenje je takođe nepotrebno; štaviše, premda đubrivo može da ubrza cvetanje agave (koja inače može da procveta i tek nakon 100 godina!), isto tako će ubrzati i uvenuće.

Biljka najbolje raste na suvom, blago kiselom zemljištu koje je ili kamenito ili peskovito. Pritom, treba da ima i adekvatnu drenažu zarad oticanja viška vode. Glinasta i teška tla sprečavaju razvoj korena agave, a dodatna vlažnost može dovesti i do truljenja korena. Po pitanju klime, agava ne podnosi niske temperature i najbolje uspeva na tropskim temperaturama.

Agavu je najbolje saditi u aprilu, kad je temperatura za klijanje najmanje 17°C. Samo seme agave se mora uzgajati u kontejnerima, te kada biljka dostigne određenu veličinu, treba je presaditi na mesto koje prima dobru količinu sunca tokom godine. Ukoliko nemate takvih uslova, predlaže se uzgoj u stakleniku.

Održavanje i nega

Agava generalno ne preferira blizinu drugih biljaka, te je poželjno uklanjati korov ukoliko želite da uzgajate istu na plantaži. Faza mirovanja agave u našim predelima je tokom pozne jeseni i zime. Biljka takođe zahteva proređivanje mladih izdanaka i otklanjanje osušenog i uvenulog lišća.

Berba će se razlikovati u zavisnosti od svrhe uzgoja agave. Primera radi, ukoliko planirate da je sušite, zrelo lišće može da se bere svake godine. Sa druge strane, za proizvodnju pića poput tekile treba da se sačeka da biljka sazri. Kod nekih vrsta, to može da potraje i do 12 godina. Seme i koren agave se takođe koriste u različite svrhe, a beru se uklanjanjem listova i izvlačenjem iz zemlje. Ceo proces se obavlja ručno i koriste se oštre mačete za otklon listova.

Primena agave u kulinarstvu

Gotovo svaki deo agave se može koristiti u kulinarstvu. Najčešće se koristi nektar ekstrahovan iz srca; sem što se od njega proizvodi tekila, on može da posluži i kao prirodni zaslađivač jelima. Ovaj nektar sadrži dosta fruktoze, a manje je viskozan od meda.

Samo lišće može da se seče na komade i prži. Gotovi proizvod je popularni slatkiš i ima ukus karamele. Pritom, može da se koristi u vidu paste, u kombinaciji sa korenom agave, kao analgetik za zubobolju.

Naposletku, premda se retko koriste zbog kratkog veka, i cveće agave je jestivo. Najčećše se koristi kao dodatak salatama i prilog drugim jelima.

Izvori: poljoprivreda.info, Baštovanka.rs, basmati.com