Svega 200 poljoprivrednika iz Kragujevca iskoristilo je mogućnost potpuno besplatne polise osiguranja svojih useva u proteklom periodu. Program osiguranja useva funkcioniše tako što osiguranik dobija povraćaj novca u stoprocentnom iznosu, omogućavajući lakšu nadoknadu štete nakon nevremena.
Čemu manjak osiguranja poljoprivrednih gazdinstava?
Lokalna samouprava i Odeljenje za poljoprivredu još uvek ne razumeju zašto je procenat osiguranih useva tako nizak. Poljoprivrednici se pitaju kako nadoknaditi štetu nakon vremenskih nepogoda, umanjenog prinosa, uništenih zasada ili onemogućenog izvoza prve klase voća i povrća. U Šumadijskom okrugu, polisa osiguranja je potpuno besplatna jer država pokriva 70 odsto troškova, dok preostalih 30 procenata preuzima grad.
Iako je Javni poziv za program osiguranja dostupan svima, samo 200 poljoprivrednika iz Kragujevca iskoristilo je ovu mogućnost. U narednom periodu biće intenzivirana promocija ovog Javnog poziva kako bi poljoprivrednici bili spremni i zaštitili svoje zasade i useve u slučaju ponovnih jakih oluja sa gradom i olujnim vetrom.
Stručni timovi će izlaziti na teren da procene štetu nakon nevremena, a lokalna samouprava može donekle novčano ublažiti štetu, ali najsigurniji način je osiguranje poljoprivrednog gazdinstva uz stoprocentan povrat novca osiguraniku.
Zašto se osigurati? Kratki vodič za početnike
Ukoliko vas interesuje zašto je osiguravanje ključni deo modernog agrara, na zvaničnoj stranici Udruženja osiguravača Srbije imate vodič upravo o ovoj temi. Ovde donosimo sažete segmente iste.
Procenjuje se da u Srbiji ima oko 200.000 napuštenih seoskih domaćinstava, a za bar 50.000 ni vlasnici nisu poznati. Potrebno je da se ljudi vrate na selo uz stabilnu proizvodnju i sigurne prihode, a osnov za to je osiguranje.
U prethodnih nekoliko godina, Srbiju su redovno pogađale elementarne nepogode sa katastrofalnim posledicama. Nevreme može za kratko vreme značajno umanjiti rod pšenice, kukuruza, suncokreta ili drugih kultura za više od 50 procenata. Problematično je i dugoročno stanje zemljišta nakon ovakvih nepogoda.
Od čega se osiguravaju plodovi i usevi?
Klasično osiguranje pokriva rizike poput požara, grada i groma, a većina poljoprivrednika poseduje ovu polisu. Manje je popularno osiguranje od oluje, mraza u jesen i proleće, poplave ili gubitka kvaliteta i količine ploda, iako su ovi rizici sve češći zbog ekstremnijih vremenskih uslova.
Cena agrarnog osiguranja
Premija za osiguranje poljoprivrednih kultura iznosi obično 2-5% vrednosti proizvodnje. U određenim okruzima, država subvencioniše premiju do 70%, dok lokalne samouprave mogu dodatno smanjiti troškove. Mogućnost plaćanja premije nakon žetve olakšava pristup osiguranju.
Određivanje visine premije
Premija zavisi od ugovorenih rizika kao što su grad, požar, grom (osnovni) i oluja, poplava, prolećni i jesenji mraz (dopunski). Takođe, visina premije zavisi od klasifikacije osetljivosti useva i zone rizika.
Procena štete
Procenu štete vrše agronomi, a ne agenti osiguranja. Postoji mogućnost žalbe u slučaju nezadovoljstva procenom, što može uključivati drugu procenu ili sudsko veštačenje, mada je to retko.
Izvori: RTK, Udruženje osiguravača Srbije
