Ratarska proizvodnja u Srbiji tokom prethodne godine suočila se s ozbiljnim izazovima uzrokovanim nepovoljnim klimatskim uslovima, posebno u Banatu i u Kosovu i Metohiji. Prema Draganu Božoviću, naučnom saradniku Istraživačko-razvojnog instituta „Tamiš“, vremenske neprilike značajno su uticale na prinos i kvalitet useva kukuruza, soje i šećerne repe, dok su pšenica, suncokret i uljana repica imale nešto manje posledice.
Kako na Kosovu situacija izgleda
Na Kosovu i Metohiji, prinos kukuruza bio je drastično smanjen na oko dve tone po hektaru, što je dva i po puta manje od proseka. Prinos pšenice u manastirskim ekonomijama poput Gračanice bio je prosečan, oko šest tona po hektaru, dok je kod drugih poljoprivrednika dostizao tek dve do tri tone. Pored klimatskih izazova, situaciju komplikuju politička nestabilnost i zastarela poljoprivredna praksa, uključujući višedecenijsku monokulturu koja izaziva probleme poput širenja korova.
Manastirske ekonomije, poput Gračaničke, imaju ključnu ulogu u poljoprivredi regiona. Gračanička ekonomija upravlja sa preko 4.500 hektara zemljišta. A njeni resursi uključuju farme krava, koza, ovaca i kokošaka, moderne mlekare i preradu hrane. Ovi objekti ne samo da snabdevaju manastire hranom, već omogućavaju i zapošljavanje lokalnog stanovništva. Takođe, višak proizvoda se prodaje na tržištu, što dodatno podržava lokalnu zajednicu.
A ovako je u Banatu
U Banatu, iako su prinosi bili ispod očekivanja zbog manjih padavina, dugotrajne suše i ekstremnih letnjih temperatura, oni su ipak bili iznad republičkog proseka. Prosečni prinosi u Južnom Banatu iznosili su: kukuruz 5.900 kg/ha, pšenica 5.400 kg/ha, a suncokret 3.000 kg/ha. Pad prinosa iznosio je 65% za kukuruz, 30% za suncokret i 20% za pšenicu.
Božović ističe da je prilagođavanje agrotehničkih mera ključno u ovim uslovima. Predložene mere uključuju kvalitetnu obradu zemljišta, očuvanje zimske vlage, korišćenje hibrida kraće vegetacije, analizu i adekvatnu ishranu zemljišta, kao i navodnjavanje. Optimalni rokovi setve morali su biti prilagođeni novim klimatskim uslovima. Pak sa druge strane je jesenja setva ozimih kultura uglavnom uspešno obavljena zahvaljujući ranijoj žetvi suncokreta i kukuruza.
Sinergija nauke i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji pomaže zajednici da prevaziđe ove izazove. Crkva pruža duhovnu podršku, dok naučnici edukuju poljoprivrednike i pomažu prelazak na intenzivniju i moderniju proizvodnju. Ovo rade kako bi se povećali prinosi i održala poljoprivredna proizvodnja u teškim uslovima.
Izvor: AgroTV
