Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Agril – idealno za krompir (a i par kultura preko)

Agril – idealno za krompir (a i par kultura preko)

88
0

Agrotekstil, agril, tkanina, odnosno folija za agroproizvodnju – sve su to termini koji označavaju jednu korisnu alatljiku u paora. I kako se ispostavlja, prema rečima struke, odličan je za uzgoj krompira, ako ne i ključan.

Proizvodnja krompira po hektaru zahteva ulaganje od minimalno 6 do 8 hiljada evra, veli profesor Žarko Ilin. Deset hektara bi koštalo između 60 i 80 hiljada evra. Proizvođači krompira, bez obzira na sortu – bilo da se radi o ranom, srednje ranom, srednje kasnom ili kasnom – nemaju luksuz da ignorišu savete stručnjaka. Jer, kako Ilin ističe, čak i manji gubitak može imati razorne posledice.

Izvor: Agro Textile – zvanična Fejsbuk stranica

Zašto je agril toliko nužan?

Profesor Ilin napominje da je trenutno većina proizvodnje krompira organizovana u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora bez dodatnog zagrevanja. Trenutni uslovi, poput dužine dana i temperatura tokom dana i noći, idealni su za proizvodnju ranog krompira. Ako se ovakvi vremenski uslovi nastave, očekuje se da će najranije vađenje ranog krompira biti u trećoj dekadi aprila, a trajaće sve do polovine maja. Ranog krompira, zasađenog između petnaestog marta i desetog aprila, se očekuje, posebno uz upotrebu agrotekstila za neposredno pokrivanje biljaka.

„Taj agril, i u proizvodnji u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora,“ naglašava Ilin. „Ali i u proizvodnji ranog krompira na otvorenom polju, je zaštita od mrazeva. Odnosno, niskih temperatura koje se javljaju u drugoj polovini treće dekade marta, pogotovo prve dekade aprila meseca“.

Izvor: Agro Textile – zvanična Fejsbuk stranica

U nastavku izjave, stručnjak je apostrofirao da smo u periodu od trideset godina, u osamnaest, imali mrazeve početkom aprila meseca. Dodao je da od trideset godina u nekom referentnom periodu, mrazevi su se pojavili u prvoj polovini prve dekade aprila u osamnaest godina, dok je samo dvanaest godina bilo bez mraza u istom periodu.

„Mrazevi u tom periodu se kreću na nivou od – 1, – 2, -3, pa čak 2003. i 2013. su se kretali na nivou od – 6 do – 9°C. Pošto mi ne znamo šta nas čeka u drugoj polovini marta i prvoj dekadi aprila, preporuke profesionalnim proizvođačima je da poštuju agrotehničke rokove,“ navodi on. „Ali da isto tako i za proizvodnju u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora bez dodatnog zagrevanja, pototovo u proizvodnji ranog krompira na otvorenom polju, obezbede dovoljne količine relativno jeftinog materijala, takozvanog agrila, koji onda služi za neposredno pokrivanje mladih biljaka, poniklih mladih biljaka krompira u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora ili krompira koji je počeo niče iz sadnje sa otvorenog polja“.

Izvor: Agro Textile – zvanična Fejsbuk stranica

Još malo o agrilu

Kako jasno ističe Ilin, Agril je vrlo lagan materijal, sedamnaest ili devetnaest gramski. A to znači, prema njegovom stručnm mišljenju, da na listu krompira deluje kao da se nalaze kapljice vode.

„Porozan je, bele boje. Pošto je porozan propušta direktno sunčevo zračenje, dakle onaj vidljivi deo spektra neophodan za uspešno rast i razvitak krompira, ali je posebno važno da propušta i infracrvene zrake, koji su toplotni zraci, propušta ispod agrila i zagreva sloj vazduha,“ istakao je Ilin.

Izvor: Agro Textile – zvanična Fejsbuk stranica

Deo infracrvenih zraka, nastavlja on, se odbija o deo zemljišta, stabla, listova. Međutim, isti ne može da izađe ispod agrila i da time podigne temperaturu ispod za čitavih 4 do 4,5°C. „To je sasvim dovoljno da zaštiti tek ponikle mlade biljke od jačih mrazeva u prvoj polovini prve dekade aprila,“ dodaje profesor. „Pogotovo tokom prve dekade aprila, pa sve tamo do kraja druge dekade kada u pojedinim godinama može biti i snega kao što je to bilo pre dve ili tri godine. Znači, ta proizvodnja mladog krompira treba početi sa sadnjom u drugoj polovini marta a završiti do otprilike prve dekade aprila“.

Još malo o sadnji i agrilu

Sa proizvodnjom fiziološki zrelog krompira za svežu potrošnju treba pažljivo. Naime, u drugoj polovini juna, tokom jula pa sve do oktobra, odnosno za skladištenje i čupanje, sa sadnjom treba krenuti u drugoj polovini treće dekade marta meseca i istu okončati do polovine aprila meseca, veli profesor. „U tom periodu, ako je sadnja, nema opasnosti od niskih temperatura, odnosno mrazeva i krompir će tada nicati u drugoj polovini treće dekade maja, češće prvoj polovini prve dekade juna, što zavisi od temperature, svetlosti, vlažnosti zemljišta i niza drugih faktora. I najranije sorte, u tom slučaju, pristižu za vađenje u drugoj polovini juna, prvih dana jula, tokom jula, avgusta, pa sve do septembra, oktobra meseca,“ dodaje.

Izvor: Agro Textile – zvanična Fejsbuk stranica

U nastavku, Ilin ističe da povrtari treba da slušaju savete struke, jer je proizvodnja krompira izuzetno skupa. Najmanji kiks dovodi do ogromnih gubitaka, veli on. „Zato oni slušaju i gledaju da primenjuju najnovije tehnologije. Pogotovo u zaštiti od niskih temperatura, visokih temperatura u letnjim mesecima. Od negativnih efekata ambiotičkog stresa,“ dodaje. „Zatim ishrane, sprovođenja redovnih mera nege i zaštite od bolesti i štetočina. Skupe preparate za zaštitu od prouzrokovača bolesti štetnih insekata, korova racionalno primenjuju prema preporukama struke. To su preparati najnovije generacije. Koriste se samo baš kad mora, u dozama koje su preporučene kako bi proizvođačima proizvodnja bila što racionalnija. Hektar krompira košta od minimum 6 pa do, čak, 8 hiljada evra. Deset hektara košta od 60 do 80 hiljada evra i proizvođač krompira, bilo ranog, srednje ranog, srednje kasnog ili kasnog, nema prostora da ne sluša savete. Jer gubitak može da ga uništi“.

Izvor: Dobro jutro