Grašak se danas uzgaja širom sveta, počev od Kine, Rusije, pa do Sjedinjenih Američkih Država. Mnogi iskusni poljoprivrednici kažu da je itekako ekonomična i da donosi visoke prinose. Sa druge strane, ako ste početnik i želite da se bavite uzgojem graška, savetuje se da se pre toga edukujete o tome kako se gaji, neguje i na kraju bere.
“Ako su u pitanju veće površine grašak se seje po etapama –sukcesivno ( više sorti sa različitom dužinom vegetacije) kako bi se produžio period žetve. Setva se obavlja najčešće na razmak od 18 cm ili širokoredno na razmak između redova od 30-50 cm, dok je rastojanje u redu od 3-5 cm. Može se setva obaviti i u pantljike tako što se dva do pet redova seje uskoredona 18 cm, pa se ostavlja prazan prostor od 50 cm. Setvu obaviti na dubinu 3-5 cm”, objašnjava diplomirani inženjer Miloš Nikoletić.
On napominje da ranoj proizvodnji odgovaraju laka, peskovita zemljišta, a da na istu parcel može da se vrati nakon četiri do pet godina.
“Grašak počinje da klija na temperaturi preko 4° C, a optimuma je 25°C. U vreme cvetanja i formiranja ploda optimalna temperatura je 15-18°C , a za vreme nalivanja i sazrevanja zrna od 18-20°C. Rast biljke se zaustavlja na temperaturama većim od 30°C”, dodaje Nikoletić.
Kada je reč o navodnjavanju ove mahunarke, sagovornik navodi da se to radi pred cvetanje. a ako ima potrebe i u drugo vreme.
“Berba se obavlja ručno i mašinski. Na manjim površinama je to ručno i berba se obavlja u dva do tri maha s tim što se prvo beru donje mahune , zatim iz sredine i na kraju sa vrha. Mehanizovana berba se obavlja na većim površinama”, ističe on.
Nakon berber zrna graška ostaju stablo i list koji se mogu koristiti dalje kao stočna hrana, najbolje u svežem obliku.
“Kao i svaka mahunarka zahvaljujući kvržičnim bakterijama zemljište ostavlja obogaćeno azotom . Rano napušta parcelu pa ostavlja dosta prostora za obavljanje postrne setve”, kaže Nikoletić.
Đubrenje graška
Pravilo je da se preporuke za količine i način primene đubriva dobiju nakon obavljene agrohemijske analize zemljišta. Okvirno potrebe u hranivima za grašak su sledeće azota(N) 40-60 kg/ha , fosfora (P₂O₅) od 60-80 kg/ha kao i K₂Ood 40-70 kg/ha.
Zdrava mahunarka
Grašak to jest njegovo zrno u tehnološkoj zrelosti ima veliku hranljivu vrednost i povoljan odnos šećera i skroba. Ono sadrži do 30% proteina i oko 50% ugljenih hidrata, a ima i vitamine A, B₁, B₂ i C. Za ishranu se koristi kako mlado nedovoljno zrelo seme koje je ukusno i lako se kuva tako i zrelo. Konzervira se mlad koji se takođe može i osušiti ili zamrznuti.