Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Akvaponija u praksi: iskustva onih koji su je probali

Akvaponija u praksi: iskustva onih koji su je probali

240
0

Srđan Radin je na svega 200 kvadratnih metara, pod plastenikom, zasnovao jedinstvenu proizvodnju u Srbiji. Naravno, u pitanju je akvaponija. I zahvaljujući njegovom trudu, selo Stapar kraj Sombora prednjači i u modernizaciji ove privredne grane, kao i poljoprivrede uopšte.

Akvaponija 101

Sa podrškom svoje mlade porodice, na čelu s suprugom Vesnom, stvorio je integrisani sistem proizvodnje vrhunskog povrća i ukusne šaranske ribe. Ova transformacija mu je omogućila da napusti siguran posao u državnoj službi i posveti se poljoprivredi bez straha od neizvesne budućnosti.

„1280px-Green_Age_Aquaponics_-_Armenia_04“,
foto: Narek75, licencirano pod CC BY-SA 4.0
Izvor: Wikimedia Commons

„Akvaponija je ekološki sistem zasnovan na simbiozi biljaka, ribe i mikrobakterija, dakle možete ga zamisliti kao delić Dunava u strogo kontrolisanim uslovima“, veli Radin. „Sistem pokreće čovek tako što unosi hranu za ribu, u našem slučaju šaransku, u vodu u kojoj žive i ribe i biljke „posađene“ u rečnom šljunku u čijim porama se nalaze bakterije koje će protein iz hrane pretvoriti u azot.“

Azot u organskom obliku predstavlja osnovni gradivni element za biljke, a pod ovim uslovima, biljke imaju šest puta ubrzan rast, uz tri puta veće prinose u poređenju s konvencionalnom plasteničkom proizvodnjom. Ovo su argumenti koje Radin ističe u korist ovakvog pristupa. U okviru sistema od 200 kvadratnih metara, tokom jedne sezone koja traje do kasne jeseni, postižu impresivne rezultate – 700 kilograma konzumnog šarana i oko četiri tone paradajza, koji su izabrani kao glavni povrtarski proizvod.

„1280px-Light_on_Aquaponics“,
foto: Samuel C Kessler, licencirano pod CC BY-SA 4.0
Izvor: Wikimedia Commons

„Koristimo sva četiri sistema“

Srce ovog sistema čine podzemni bazeni u koje se na početku sezone proizvodnje dovodi voda, a radi sigurnosti koristi se gradska vodovodna voda na koji je i Stapar povezan. Kada voda prolazi kroz bazene sa ribom, bogati se proteinima, a zatim se, u kontrolisanom okruženju, vraća u rezervoare, odakle se distribuira u sva četiri sistema akvaponskog uzgoja povrća prisutna u plasteniku Radina.

„Opredelili smo se za sva četiri sistema, počev od „holandskih kanti“, preko uzgojnih kreveta i plutajućih splavova do vertikalnih tornjeva. Oni za nekih 600 biljaka imaju dnevni utrošak od svega stotinak litara vode koja se mora nadomestiti. A to je za nekih 90% manje nego kada se radi čak i o navodnjavanju sistemom kap po kap. Utrošak električne energije na ovolikoj površini ne prelazi desetak kilovata dnevno,“ veli Radin.

„Combined_greenhouse_aquaponics_system“,
foto: Vasch~nlwiki, licencirano pod CC BY-SA 4.0
Izvor: Wikimedia Commons

Posebna prednost ovog sistema leži u tome što, zbog odsustva zemlje u celom procesu proizvodnje, akvaponski uzgoj eliminira brige o bolestima biljaka. Dotične se često javljaju, čak u 90% slučajeva, upravo u zemlji i prenose na biljke. Kako biljke i ribe dele istu vodu, nije moguće primeniti bilo kakve hemijske pesticide koji bi doveli do sterilizacije vode. U suprotnom bi to zaustavilo vitalne bakterije. A rezultat zaustavljanja bi bio uginuće biljaka i riba. Zbog toga je moguća samo preventivna primena ekstrakta eteričnih ulja. Pri tome, Radini najčešće koriste ona od čajnog drveta, koja su lako dostupna i u našoj zemlji.

Izvor: Agropress