Naslovna Poljoprivreda Aflatoksin stvara probleme oko prometa srpskog kukuruza

Aflatoksin stvara probleme oko prometa srpskog kukuruza

158
0

Portal „Večernje novosti“ javlja kako je potrošnja kukuruza u Srbiji pala je sa 4,7 na 4,2 miliona tona. Prisutan je aflatoksin u prošlogodišnjim proizvodima, te se oni mešaju sa novim kako bi se udeo istog smanjio, dodaje portal.

Sunčica Savović, direktorka Udruženja „Žita Srbije“, naglasila je da postoji problem sa kvalitetom postojećeg kukuruza na tržištu. Skrenula je posebnu pažnju na to da dotični kukuruz treba odvojiti od novog, pogotovo zato što još uvek ima velikih količina prošlogodišnjeg. U zavisnosti od procene, dva roda se mešaju ne bi li se udeo aflatoksina smanji.

Foto: Pixabay/445693

„Zbog toga je bitno da se očiste i dezinfikuju skladišta jer je aflatoksin zarazan,“ dodaje Savović. „To remeti šansu za izvoz novog kukuruza , koji, kako sada stvari stoje, neće imati problema sa kvalitetom. Međutim, rano je govoriti o tome jer je jun.“

Problem sa kvalitetom kukuruza nije prisutan samo u Srbiji. Savović je navela da vrednosti toksina rastu u skladištenom kukuruzu i da za razliku od pšenice, njegov kvalitet je na niskom nivou. „Ako nije pomeran, rastresan, kvalitet uskladištenog zrna zaraženog aflatoksinom sam propada, kako teče vreme čuvanja,“ zaključila je.

Kukuruz u brojkama

U Srbiji se godišnje trošilo 4,7 miliona tona kukuruza za sve namene. Proizvodnja uglavnom varira od 4 do preko 8 miliona tona, i zavisi od sušnosti godine. Za ovu godinu, kako Savović navodi, izvoz nije premašio ni 380,000 tona na kraju maja. Podsetićemo da se tržišna godina kukuruza završava 30. septembra. „U tom periodu uglavnom izvezemo od 870.000 do više od tri miliona tona. Sada je evidentno da nećemo imati mogućnost da dostignemo čak ni nivo od 870.000 tona, a jasno je da će završne zalihe kukuruza biti veće nego lane,“ zaključila je.

Budući da su prethodile dve izuzetno sušne godine za kukuruz, Savović je naglasila da ratari moraju pažljivo da odaberu hibride pre setve. Tvrdila je da domaći ratari mahom biraju strane hibride zbog većih prinosa tokom pogodnih sezona. U poređenju sa stranim, domaći hibridi bolje podnose ekstremnije uslove, ali nema promena u veličini ili kvalitetu prinosa.

Izvor: AgroTV

Prethodni tekstCena pšenice još uvek nije formirana
Sledeći tekstPadavine namučile Južni Banat, prinosi bez promena