Alternativno ili neredovno rađanje voćaka odnosi se na smenu rodnih godina i onih bez roda, može biti potpuno ili delimično. Potpuna alternativnost nastaje kada se ne diferenciraju cvetni pupoljci jedne godine, što rezultira izostankom roda u narednoj.
Izvor: https://rasadniksevar.com/prodavnica/vocne-sadnice-jabuke/jabuka-krstovaca/
Ovo je česta pojava kod nekih sorti šljive, jabuke i kruške. Sorte koje su sklone ovom fenomenu, pokazuju ga čak i u boljim proizvodnim uslovima. Pored potpune, postoji i delimična alternativnost, koja se manifestuje kao nestabilnost prinosa, čak i u povoljnim uslovima, a najčešće je kod sorte zlatni delišes.
Da bi se ova pojava razumela i donekle mogla predvideti, potrebno je poznavati biologiju voćne vrste, osobine svake sorte pojedinačno, neophodnu agrotehniku i pomotehniku, kao i genetsku sklonost klonova iste sorte. Greške čoveka i prirode mogu usloviti alternativno rađanje.
Sorte sa redovnim plodonošenjem mogu zbog neadekvatne agrotehnike, jake zimske rezidbe ili preterane ishrane azotom, doći do slabog diferenciranja generativnih pupoljaka za narednu godinu, što vodi do slabije rodnosti. Ova pojava je češća u mladim zasadima gde je neusklađen odnos između rasta i rodnosti.
Pravilnom rezidbom treba formirati optimalnu asimilacionu površinu za idealno snabdevanje hranivima svih organa. Rodnost može izostati i zbog nedovoljne ishrane mineralnim i organskim đubrivima, ali se najčešće vraća kada se obezbede dovoljne količine rezervnih materija. Alternativno rađanje je često posledica suše ili velike vlažnosti zemljišta.
Suša smanjuje prinos i slabije diferencira cvetne pupoljke za narednu godinu, dok zabarivanje zemljišta dovodi do gušenja korenovog sistema i poremećaja razvoja organa, što može uzrokovati alternativno rađanje. Važno je da se adekvatnim agrotehničkim i pomotehničkim merama izbegne ova pojava.
Dakle, alternativno rađanje i moderne voćke
Alternativno rađanje voćaka je rašireno kod mnogih višegodišnjih voćaka i grmova, ali nije univerzalno. Voćke u tekućoj vegetaciji zameću cvetne pupoljke koji će dati rod sledeće godine. Kod većine listopadnih voćnih vrsta, smenjivanje godina s malim i bogatim rodom uzrokovano je odnosom između opterećenja rodom u tekućoj godini i formiranjem cvetnih pupoljaka za nadolazeću godinu.
Obilan rod troši hraniva potrebna za formiranje cvetnih pupoljaka za sledeću vegetaciju, a postoje dokazi da semenke obrazovanih plodova proizvode hormone koji direktno sprečavaju formiranje cvetova za narednu godinu.
Smena rodnih i nerodnih godina ne mora uvek imati dvogodišnji tok. Neke sorte krušaka, poput boskove bočice, mogu imati dve uzastopne nerodne godine, posebno posle jačeg orezivanja. Genetske karakteristike sorti i spoljašnji faktori, poput lošeg vremena, mogu pokrenuti alternativnu rodnost.
Voćke “pamte” alternativno rađanje, pa se proces nastavlja duži niz godina, posebno kod starijih stabala. U godinama kada voćke prerode, nema velike ekonomske koristi zbog sitnih i nekvalitetnih plodova. Nasuprot tome, sledeće vegetacije se beru izuzetno krupni plodovi koji su osetljivi na bolesti i ne mogu dugo da se čuvaju.
Među listopadnim voćnim vrstama, alternativna rodnost može biti izražena kod jabuke, kruške, šljive, kajsije, brusnice i borovnice. Sorte jedne vrste mogu se značajno razlikovati u odnosu na alternativnost. Komercijalne sorte jabuka, poput gale, jonagolda, ajdareda i greni smita, imaju nizak stepen alternacije.
Grupa delišes je umereno sklona, osim zlatnog delišesa koji pokazuje jaku osetljivost. Fudži je izrazito sklon alternaciji. Klonovi jedne sorte takođe mogu imati različitu sklonost prema ovoj pojavi, kao što je slučaj sa standardnim delišesom i spur klonovima koji su više skloni alternativnom rađanju.
Izvor: Dobro jutro
