Animalni otpad u Srbiji vuče prilično grozomornu statistiku. Naime, kod nas godišnje nastane od 80 do 250 hiljada tona sporednih proizvoda životinjskog porekla. Od tog broja je čak 17 do 25 hiljada tona uginulih životinja. Samo 20% ovih proizvoda se tretira na neki od zakonom predviđenih načina, dok se ostatak odlaže na neodgovarajućim mestima. Složićete se, nisu baš najveseliji podaci.
Izvor: Mladi Poljoprivrednici Srbije
U sklopu programa jačanja kapaciteta civilnog društva putem grupnih treninga EU resurs centra, udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije organizovalo je onlajn edukaciju na temu “Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika” 19. i 20. aprila. Tokom edukacije su obrađene teme vezane za bezbednost hrane, fitosanitarnu i veterinarsku politiku, a među njima je bio i Program obuke za upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla, tj. animalni otpad u ruralu i urbanim sredinama.
Animalni otpad, revisited
Dejan Maksimović iz Ekološkog centra Stanište Vršac izjavio je da u Srbiji godišnje nastane između 80 do 250 hiljada tona sporednih proizvoda životinjskog porekla, od čega se od 17 do 25 hiljada tona odnosi na uginule životinje. Samo 20% ovih proizvoda se obrađuje na načine predviđene zakonom, dok se preostali deo odlaže na neprikladnim mestima.
Izvor: Mladi Poljoprivrednici Srbije
Ukoliko se nepravilno obrađuju, ovi proizvodi mogu prouzrokovati zdravstvene tegobe, posebno u kontekstu zoonoza – bolesti životinja koje mogu preći na ljude. Osim toga, mogu naneti štetu u domenu stočarstva, budući da su ovi proizvodi visokokalorična biomasa, a takođe mogu negativno uticati i na životnu sredinu.
Istraživanje iskustava drugih zemalja u tranziciji upozorava da samo 3–5% subjekata, uglavnom velikih, uspeva da se uskladi sa EU propisima. Struktura u Srbiji nije povoljna – postoji veliki broj malih proizvođača koji ne mogu samostalno ispuniti zahteve za bezbedno odlaganje ovih proizvoda. Međutim, prema Maksimovićevim rečima, tretiranje sporednih proizvoda životinjskog porekla ne bi trebalo posmatrati kao dodatni trošak, već kao novu priliku za proizvođače i prerađivače.
Izvor: Mladi Poljoprivrednici Srbije
Gde se obrađuje animalni otpad u nas?
Po pitanju prostora za obradu materija kao što je animalni otpad, u Srbiji su malobrojne i raštrkane. Kafilerije koje obrađuju ove proizvode locirane su u Inđiji, Ćupriji i Bačkoj Topoli. Za regionalno sakupljanje sporednih proizvoda životinjskog porekla (SPŽP), potrebno je izgraditi između 16 i 18 međuobjekata.
Trenutno, samo dva međuobjekta funkcionišu – u Vršcu i Kikindi. Izgrađen je jedan u Smederevu, dok je izgradnja jednog u Sjenici u završnoj fazi. Planira se izgradnja međuobjekata u Subotici, Somboru i Čajetini. Međuobjekti se koriste za privremeno skladištenje i otpremu SPŽP ka kafilerijama radi konačne prerade.
Izvor: Mladi Poljoprivrednici Srbije
Prema Programu za unapređenje upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla za period od 2020. do 2024. godine, potrebno je izgraditi najmanje 10 dodatnih međuobjekata. Ovi objekti će biti izgrađeni na područjima gde se očekuje najveća količina ovih proizvoda, uz plan razvoja mreže prema potrebama.
Izvor: AgroNews
