Da umetnost nije samo kada uzmete da naslikate portret, pejzaž ili mrtvu prirodu na platnu, pokazala nam je Ana Nikodijević iz Ovsišta kod Topole, koja nekoliko godina stvara umetnička čuda u teglama. Da, da, dobro ste pročitali, Ana svojim unikatno ukrašenim teglama u kojima pakuje slatku i slanu zimnicu, osvaja svet.
https://www.facebook.com/zdravoukusnodomace/photos/a.1142209389228884/2034458446670636/?type=3&theater
Kako kaže za Bolju zemlju, zimnicu pravi na tradicionalan način, prema receptima njene bake i majke, bez konzervansa, a na to se nadovezala ideja da se razlikuje od ostalih i da pakovanje njenog proizvoda bude veselo, šareno i jedinstveno, pa tu imate od cvetića do smajlića.
https://www.facebook.com/zdravoukusnodomace/photos/a.1031702666946224/1787161084733708/?type=3&theater
U tome je zaista i uspela, jer njene tegle putuju čak i do Amerike, ali kako nam Ana govori, iako je one odvajaju od drugih, ipak joj je najvažnije da li je i koliko njen kupac zadovoljan zimnicom, bilo da je ajvar, ili obična, zimska ili voćna turšija.
„Suprug i ja se već dvadeset i tri godine bavimo poljoprivredom i proizvodnjom, najviše povrtarstvo i voćarstvo, ali sam ja 2015 ubacila dodatnu delatnost, počela sam da pravim zimnicu. Iz godine u godinu posla je bilo više, jer ljudi su reagovali na moje tegle, ali i na kvalitet i prvrenstveno domaću zimnicu, pa se i posao razvijao i već 2020. možemo da se samo time bavimo. Bilo je teško u početku, kao i u svakom poslu, ali sam bila uporna, sada radim i onlajn prodaju, ali je najbolja ona od usta do usta“, kaže nam Ana.
Sve je prirodno
Ova vesela i vedra žena danas radi zimnicu na starinski način, na četiri šporeta, bez konzervansa, jedini električni aparat koji drži u radionici jeste za mlevenje, dok se sve ostalo radi ručno.
„Pripremam ono što mi u kući volimo da jedemo, drugačije ne bih mogla. Pasterizacija se radi po principu šerpa, krpa, voda, vrenje nekoliko minuta, pokrivanje u ćebiće, stavljanje na police u magacinski prostor, za koji je važno da nema puno svetlosti, da je provetren i temperatura da ne prelazi 16, 17 stepeni. Med koristim kao prirodni konzervans“, priča nam sagovornica i dodaje da su sve stari recepti, da nije imala inovacija u tome, već samo u teglama.
https://www.facebook.com/zdravoukusnodomace/photos/a.1142209389228884/1778068152309668/?type=3&theater
Ani sezona kreće u maju, a kako kaže, radni dan od juna do decembra ume da traje i po 20 sati i tvrdi da kakvo god da je ona pakovanje osmislila, ono ne sme biti bolje od samog proizvoda.
„Volim da učim nove stvari, i kada god nešto ne znam, krenem na edukaciju. Svake godine odem makar na jednu radionicu, predavanje jer mi je važno da unapredim poslovanje u onim poljima koje ja ne znam. Osim toga dosta vodim računa sa kime radim, potrebna mi je pomoć, ali moraš da biraš računa sa kim ćeš provoditi vreme toliko dugo. Žene koje rade sa mnom mi pomažu u nekim stvarima, ali to pakovanje, to je jedino što ja radim i neću dozvoliti da neko uradi umesto mene“, objašnjava ona i dodaje da verujem da je brendirala svoj proizvod, kao i da joj se mušterije vraćaju zbog nje same, jer je kako kaže komunikativna i vodi računa o svakom kupcu ponaosob.
Patent za zimsku salatu
Kao vizionar i neko ko veruje da voljom, radom i upornošću možete uraditi čuda, Ana je rešila da u zimnicu unese kreativnost i napravi proizvod koji će samo njoj biti svojstven i u tome je uspela. U pitanju je, kako je zove, Anina zimska salata, koju je patentitara.
https://www.facebook.com/zdravoukusnodomace/photos/a.1055728334543657/1055728337876990/?type=3&theater
„To je rezbarena, zimska salata i za nu koristim voće i povrće. Rezbarenje radim ručno, a pored karfiola, krastavca, šargarepe, paprike, ja u tu salatu dodajem rezbarenu jabuku, grožđe, krušku i dunju. Većinu voća i povrća suprug i ja gajimo na našem gazdinstvu, dokupimo nešto što nemamo. Ali ukus ove salaze je fenomenalan, taj fruktozni šećer koji se ispušta iz voća, nemate utisak šta tačno jedete, da li je slatko, slano, kiselo. A tek paprika, ona krcka!. U rastvor koji ide za nalivanje nikada ne stavljam šećer, već bagremov med“, objašnjava nam naša sagovornica.
Voćna turšija – pravi eliksir
Osim klasične zimnice, turšije i zimske salate, u Aninoj radionici može se naći čuvena voćna turšija iliti vodnjika. Ona kaže da je pravi po receptu njene bake i da je, kako kaže, pravi eliksir, puna vitamina.
https://www.facebook.com/zdravoukusnodomace/photos/a.1142209389228884/1658570250926126/?type=3&theater
„Za vodnjiku koristim dosta bobičastog, šumskog voća – drenjine, trnjine, glog, divlju krušku, divlju jabuku, mušmulu, mirišljavo grožđe, šipurak, kleka. U bure koje ima česmicu na dnu sve to ređate, pa recimo na kilogram voća dodajete četiri litre vode, i to se tako ređa naizmenično. Ne stavljam nikakve dodatke, niti šećer, uglavnom se stravlja u oktobru i važno je napomenuti da se bure ne zatvara, već se samo pokrije nekom tkaninom, gazom. Ostavite da odstoji oko 40 dana i nakon toga se otače. Onoliko tečnosti koliko otačete, toliko tečnosti dodate, s tim što je prva tečnost vodnjike najbolja i puna vitamina, antioksidanata“, kaže Ana i dodaje da ukus podseća na bozu.
Iz vodnjike se koristi samo tečnost, ne i voće i ona preporučuje da se popije jedna čaša ujutru na prazan želudac.
„Jako puno starijih ljudi zna šta je vodnjika, oni mi je naručuju, a imaju i oni koji su čuli pa žele da probaju. Najzgodnije je da je pravite u buretu, pa odatle da prebacujete u flaše, ja zbog slanja pravim u teglama, ali tu možete maksimalno dva puta da dodajete vodu, kada istočite, jer se voće tu seče, a u buretu ne“, naglašava Ana.
Svoje proizvode izlaže na različitim manifestacijama širom Srbije i dodaje da je imala veliku podršku Turističke organizacije u Topoli.
https://www.facebook.com/zdravoukusnodomace/photos/a.1055728334543657/1429323617184125/?type=3&theater
„Vi niste svesni koliko ima žena iz manjih mesta koje svakoga dana nešto stvaraju, ali ne umeju da se prezentuju, zato mislim da bi opštine i turističke organizacije mogle da im pomognu da se pokažu u javnosti“, zaključuje naša sagovornica iz Ovsišta.
