Kako se rade atarski putevi u Kikindi? Koji to salon vina treba posetiti ako ste ljubitelj pića? I šta se to dešava u Bugarskoj? Idemo redom!
Kikindski atarski putevi
U saradnji sa Gradom Kikinda, poljoprivrednici u kikindskom ataru pokrenuli su inicijativu za samostalno uređivanje atarskih puteva kako bi poboljšali pristup svojim parcelama. Glavni problem koji ih muči su uzurpirani poljski putevi, koji su ili preorani ili suženi, što otežava kretanje mehanizacije po ataru.
Grad Kikinda podržao je ovu inicijativu poljoprivrednih proizvođača da se urede atarski putevi, koja se planira sprovoditi svake godine, u proleće i jesen, kako bi putevi bili prohodni, a ratarima omogućen bolji pristup njihovim parcelama.
Ljuban Sredić, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu i mesne zajednice, istakao je da će grad obezbediti naftu za sve 10 katastarskih opština dok se poljoprivrednici staraju da se atarski putevi urede.
Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj poslao je obaveštenje svim vlasnicima i korisnicima poljoprivrednog zemljišta na teritoriji grada Kikinde, u kojem se ističe da je zabranjeno preoravati, sužavati, prekopavati ili zasipati poljske puteve, te oštetiti ih prilikom obrade poljoprivrednog zemljišta.
Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, podsetila je da su ove zabrane regulisane dve gradske odluke, jedna o uređenju nekategorisanih puteva gde je upravljač atarskih puteva javno preduzeće, a druga o zaštiti poljoprivrednih imanja. Te odluke i zabrane treba poštovati i pridržavati se.
Kragujevački Salon vina po 9. put
U Kongresnom centru hotela “Kragujevac” održaće se 9. Salon vina Kragujevac od 5. do 6. aprila. Ova vinska manifestacija, koju organizuje Vinski viteški red Šumadije, postala je neizostavno okupljalište ljubitelja vina i stručnjaka iz vinskog sveta.
Prvog dana, 5. aprila, planiran je susret vinara i profesionalnih kupaca, predstavnika sektora Retail i HoReCa, distributera, vlasnika vinoteka, restorana i hotela. Predavanje i panel diskusija o marketingu u vinskom sektoru organizuju se uz podršku Privredne komore Srbije, Regionalne privredne komore Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga.
Drugi dan, subota, 6. aprila, rezervisan je za ljubitelje vina. Tokom perioda od 12 do 20 časova, posetioci će moći da uživaju u degustaciji vina, autentičnoj hrani, edukativnim radionicama i stručnim predavanjima.
Na ovogodišnjem Salonu učestvuje 109 izlagača, od kojih je 86 vinarija iz Srbije i regiona, sa više od 500 vina. Takođe, prisutno je 10 proizvođača gastro specijaliteta i 10 izlagača opreme za vinarstvo i vinogradarstvo. Biće predstavljene i tri knjige sa vinskom tematikom.
Poseban segment Salona posvećen je predstavljanju srpskih organskih vina, dok će u saradnji sa online magazinom vino.rs i Centrom za razvoj vinskog turizma, biti dodeljena nagrada za najveći doprinos vinskom turizmu u prethodnoj godini vinariji Atelje vina “Šapat” iz Novog Slankamena.
Vredno je pomena da je Srbija tokom 2023. izvezla vina u vrednosti od 22 miliona evra. To predstavlja rast izvoza od 5,2% u odnosu na prethodnu godinu. Organizaciju i rad Salona vina podržavaju Privredna komora Srbije, Regionalna privredna komora Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga, grad Kragujevac i Gradska turistička organizacija, kao i mnogi partneri i profesionalne asocijacije.
Akademija za pastire
U Bugarskoj je nedavno otvorena zvanična škola posvećena obuci pastira. Ova obrazovna ustanova ne samo da pruža edukaciju svojim polaznicima, već ima za cilj da očuva tradiciju čuvanja ovaca i koza. Dotična je ipak neizostavni deo folklora i istorije ovog naroda. Prva pastirska akademija nazvana je “Todorovi Košari”, po delu narodne pesme. Smestila se visoko na obroncima planine Pirin, u blizini malog sela Vlahi na jugozapadu Bugarske.
Lokacija same akademije savršeno odgovara njenom cilju, s pastoralnim pejzažima i pitomom prirodom koja je idealna za čuvanje ovaca i koza. Prvi razred pastira će imati 20 odraslih polaznika i osmoro dece. Polaznici su se prijavili da bi naučili sve aspekte održavanja stada i njihovo zadovoljstvo.
Osim toga, osnivači akademije planiraju da uspostave stalnu praksu očuvanja autohtonih vrsta, opisujući ih kao živu nacionalnu baštinu. Današnji primeri ovih vrsta zadržavaju karakteristike svojih predaka, čime se čuva najvrednije osobine i karakteristike ovih životinja.
