Naslovna Poljoprivreda Autohtone sorte voća – da, imamo još njih probranih za vas!

Autohtone sorte voća – da, imamo još njih probranih za vas!

93
0

Topličke kolačare, kotulače, zukve – ne, to nisu likovi iz Fortnite-a. U pitanju su autohtone sorte voća koje se još uzgajaju u nas. Pojašnjenje, svakako, sledi, upravo zahvaljujući našim prijateljima iz RTS-a.

cadjava krastavost jabuke

Dakle, autohtone sorte, toliko autohtone da autohtonije ne mogu biti

Toplica je obiluje tradicionalnim sortama voća koje su se uzgajale na tom području tokom vekova. Jedan od čuvara ovih tradicija jeste profesor voćarstva na Topličkoj akademiji, koji na svom posedu neguje preko 30 starih sorti jabuka i 20 različitih vrsta krušaka i trešanja, koje je sam podizao kalemljenjem.

Dragan Orović se već više od tri decenije posvećuje kalemljenju voćaka. Na taj način očuvao je tradicionalne sorte jabuka u svom rodnom selu Rgaju, smeštenom na obroncima Vidojevice kod Prokuplja. „Najkarakterističnije su šumatovka, šarunka, budimka, jonatan stari, pa tu imam nekakve kožare, kolačare, kotulače, znači ima 33 stare sorte“, naglasio je ovaj voćar.

Profesor voćarstva na Topličkoj akademiji je rekao da je donosio kalemljene grančice krušaka i trešanja sa područja Radana, Golije i iz Šumadije, što mu omogućava da na svojoj plantaži uzgaja raznolike sorte voća, uključujući golijsku lepoticu Radanku i svoju omiljenu zukvu. On je dodao da neki ljude poistovećuju tu sortu sa divljom jabukom, ali da to nije tačno, jer je ona kalem i izuzetno dobro rađa. Takođe je naveo da ima oko 300 i nešto stabala te sorte, te da mu je namera da proizvodi jabukovo sirće. Profesor Orović je izjavio da su pokušali nešto da urade sa sušenjem tih jabuka i da su dobili fantastičan čips.

Benefit uzgoja

Dragan i nekoliko drugih ljudi koji žive u planinskim područjima nemaju nameru da se bave komercijalizacijom. Ovo je slučaj uprkos tome što postoje povoljni uslovi i podsticajne mere koje država pruža za organsku proizvodnju. „Poljoprivredni proizvođači treba da se jave nama da ih što više uputimo u sam proces sertifikovanja i naravno i u ostale detalje, kao što su izbor položaja terena, lokalitet, odabir sorti, kako bi im ta proizvodnja bila što lakša“, izjavio je Aleksandar Petković, gradski većnik za poljoprivredu.

Foto: Pixabay

Naravno, Orlović je imao šta da doda i povodom teškog plasiranja minulog rada. „Mi nemamo tržište za ove sorte. Prvo, zato što narod to i ne poznaje. Drugo, neke koje poznaje, mi nismo dostupni tržištu, ne možemo ni da dođemo, ni da nam dođu vozila. Put je u vrlo lošem stanju“, apostrofirao je on. A situacija ne biva bolja. Naime, većina meštana napustila je gotovo sva planinska sela u Topličkom okrugu, iako su ti krajevi pogodni za organsku proizvodnju, jer su putevi loši.