Priroda je nepredvidiva i već nekoliko godina unazad stavlja poljoprivrednike na muke, posebno proizvođače voća, koji ulažu velike napore da bi se odbranili od kasnog mraza u martu i aprilu. Ovo se dešava zbog prirodnih promena u atmosferskoj cirkulaciji, kada se hladna masa sa severa i iz Sibira spusti na Balkan.
Neravnoteža nastaje i usled naglog otopljenja početkom marta, kada temperature skoče iznad proseka, pa biljke ranije počnu sa vegetacijom. Naravno da su pupoljci i mladi plodovi osetljivi, i ako se desi novo zahlađenje praćeno mrazom, šteta bude veća nego da je proleće bilo konstantno, ali uravnoteženo hladnije.
Da li je 2025. bila baba Marta ili majka Mara?
I ove godine je mart bio nemilosrdan. Minusi su poput zimskih trajali i do deset sati, a najkritičniji dan je bio 19. mart. Ovaj hladni talas je naneo velike štete voću, posebno koštičavim voćnim vrstama.
Kajsije u fenofazi cvetanja su pretrpele dodatno smrzavanje zbog hladnog vetra koji je bez prestanka trajao nekoliko dana. Breskve i nektarine generalno imaju veću otpornost na mraz, ali su trešnje i višnje stradale već u pupoljku. Jabuke i kruške su, srećom, još uvek bile u ranijoj fenofazi i nisu bile toliko osetljive na hladnoću, pa su prošle sa minimalnim posledicama.
Ove godine prolećni mraz nije bio lokalizovan samo na nižim predelima i kotlinama, već je zahvatio sve regione. Šteta je podjednako velika u Srbiji i u susednoj Mađarskoj, koja ima gotovo identičnu geografsku strukturu kao Vojvodina.
Poljoprivredna imperija uzvraća udarac! Kako se boriti protiv mraza?
Voćari, u nastojanju da zaštite zasade od niskih temperatura, primenjuju različite metode, a dve najčešće su orošavanje i grejanje.
- Orošavanje funkcioniše tako što se voćke prskaju finom maglicom vode da bi se stvorio led na površini pupoljka. Ovaj ledeni sloj obezbeđuje da biljka unutra ostane zagrejana, baš kao što funkcionišu i eskimski igloi na Severnom Polu, koji mogu imati temperaturu i do dvadeset stepeni.
- Grejanje, s druge strane, podrazumeva korišćenje grejnih elemenata poput parafinskih lampi, paljenih bala sena, peći na čvrsto gorivo ili ventilatora s toplim vazduhom. Ovi izvori toplote podižu temperaturu u voćnjaku i naročito su efikasni u kombinaciji s vetrenjem, koje pomaže u mešanju toplog i hladnog vazduha.
Dipl. inž. zaštite bilja Marija Kolundžija navodi da mere zaštite mogu da pomognu, ali da se kao problem javlja i usitnjenost parcela, što znači da ne postoji jedan veliki komad zemlje koji pripada jednom proizvođaču. Objašnjava i da bi proces zaštite koji proizvođači rade uglavnom bio uspešniji kada bi se delovalo odjednom, na jednoj većoj površini.
,,Topao vazduh se stvara tako što se velike bale slame natope vodom, pa se pale u toku noći i to se zove zadimljavanje, a postoje i različiti basteri, koji greju vazduh, i sa kojim se prolazi kroz voćnjake da bi se pomešao hladan i topao vazduh. Pomaže, ali imali smo mi jak mraz tri noći zaredom. Svaki proizvođač je uradio ono što je mogao, ali na minus osam, retko šta može da ostavi dobar efekat za koštičavo voće’’, navodi Kolundžija.
Pored fizičkih metoda zaštite, važno je i zdravstveno stanje voćaka. Nakon mraza, proizvođači moraju obratiti pažnju na patogene poput monilije, koja inficira cvet usled povećane vlažnosti.
Da li poljoprivredno osiguranje daje sigurnost?
Kolundžija kaže da, upravo zbog nesigurnih prihoda, veliki broj voćarskih porodica odustaje od ideje da im jedini izvor prihoda bude voćarstvo, već ga pomeraju na usputnu prihod ili hobi.
,,Moramo napraviti nekakvu strategiju da smanjimo rizike za one kojima jedne neplodne godine strada, na primer, deset hektara kajsije. Na svu sreću, pa većina proizvođača gaji i više kultura, pa ako strada kajsija – ostaće breskva.’’
Jedan od načina je osiguranje na mraz od strane banaka i osiguravajućih društava, ali Kolundžija objašnjava da su se i tu uslovi promenili zbog promene u klimatskoj dinamici. ,,Oni su sad neke rokove pomerili, jer im je mraz pravio velike izdatke. Za kajsiju je rok 24. mart kada osiguranje počinje, a mi smo mraz imali još 18. marta. Kada dođe procenitelj i vidi da je voće smrzlo, konstatuje da polisa još uvek ne teče.’’
Ove godine, mnoge voćke nisu uspele da preteknu mraz. Međutim, svaka sezona donosi nova iskustva, a voćari će nastaviti da se bore, prilagođavajući se izazovima koje priroda postavlja.
Detaljnije stanju na terenu pogledajte u prilogu koji sledi.
